Bundestag proširio ovlašćenja službama bezbednosti

Bundestag je u petak izglasao šira ovlašćenja službama bezbednosti u borbi protiv špijunaže, terorizma i sabotaže. Široku reformu okvira delovanja službi podržalo je 309 poslanika, protiv je bilo 190, uz 71 uzdržanog.

Regulativa određuje šta Savezna obaveštajna služba (BND) i Savezna služba za zaštitu ustava (BfV), zadužene za spoljnu, odnosno unutrašnju bezbednost, smeju, a šta ne smeju da preduzimaju.

Među novim ovlašćenjima su pravo korišćenja alata za nadzor telekomunikacija i poređenje biometrijskih podataka.

BfV ubuduće neće smeti samo da prikuplja podatke i nadzire ljude, nego će, pod određenim okolnostima, imati pravo i da tajno upada u stanove u potrazi za oružjem i eksplozivom.

Hapšenja i otvoren pretres nadalje ostaju u isključivoj nadležnosti policije.

BND dobija pravo operativne intervencije u inostranstvu, na primer, da onesposobi server hakerskih grupa koje deluju pod okriljem neke države.

Službe će odobrenje za pojedine nove mere morati prethodno da traže od posebnog odbora, koji će činiti bivše sudije.

Vlada je reformu pokrenula zbog rastuće pretnje stranih službi, pre svega ruskih, kineskih i iranskih. Jedan od motiva je bio i smanjenje zavisnosti od obaveštajnih podataka prijateljskih zemalja.