Nemački učenici ozbiljno podbacili u testiranju PISA

U novoj obrazovnoj studiji PISA učenici u Nemačkoj ostvarili su najlošije rezultate do sada. U čitanju, matematici i prirodnim naukama kod petnaestogodišnjaka su zabeleženi "najniži nivoi znanja od početka PISA testiranja", navodi se u novom izdanju međunarodne uporedne studije.

Rezultati su time slabiji čak i od onih iz prve studije PISA iz 2000. godine. Tada je "PISA šok" pokrenuo burnu raspravu i obrazovne reforme.

"Ne želim da ocenjujem da li sada moramo da govorimo o novom PISA šoku", rekao je za dpa rukovodilac studije Samuel Grajf (Greiff) sa Tehničkog univerziteta u Minhenu. "Ali mogu da kažem da u PISA 2025 vidimo istorijski nizak nivo kompetencija."

Kao razlozi se navode promenjena struktura učenika i otežani uslovi za učenje. Kao najvažnije recepte za poboljšanje Grajf navodi obrazovanje u ranom detinjstvu i razvoj nastave zasnovan na podacima.

Prošle godine su kod četvrtine od oko 6.700 mladih testiranih u Nemačkoj nedostajala osnovna znanja iz prirodnih nauka. U čitanju i matematici to je važilo čak za trećinu.

Istovremeno je pao udeo mladih sa posebno visokim znanjem i sada je u sve tri oblasti ispod 10 odsto.

"Imamo sve veću grupu mladih koji imaju velike probleme i sa osnovnim zahtevima", rekao je Grajf.

Učenici testirani u prirodnim naukama u proseku su ostvarili 486 poena, u čitanju 465, a u matematici 464 poena. Godine 2022. bilo je 492 poena u prirodnim naukama, 480 u čitanju i 475 u matematici.

Čak i sa slabijim brojem poena, Nemačka je otprilike na proseku svih zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koje se tradicionalno porede u studiji.

Negativan trend vidi se i u drugim državama OECD, ali je u Nemačkoj posebno izražen, objašnjavaju autori.

U 14 država rezultati u studiji bili su znatno bolji nego u Nemačkoj, među njima u Estoniji, Kanadi, Švajcarskoj i Austriji. Zemlje poput Holandije ili Francuske bile su otprilike na istom nivou kao Nemačka.

"Nismo dramatično zaostali", rekao je Grajf. "Ali ne ispunjavamo sopstvena očekivanja kao obrazovana nacija. Nismo među vodećim državama."

Uporedne testove širom sveta radilo je 760.000 mladih u 91 državi, među njima i u zemljama koje nisu članice OECD.

PISA 2025 potvrđuje nalaz da školski uspeh u Nemačkoj više nego u drugim zemljama zavisi od porodice iz koje učenik dolazi. Od 2015. taj jaz se čak ponovo povećava.

"Veza između socioekonomskog statusa i obrazovnog uspeha u Nemačkoj je otprilike tri puta jača nego u Kanadi", rekao je Grajf. "U Nemačkoj su samo dva od 100 socijalno ugroženih učenika među uspešnima. Među socijalno privilegovanima to je 25 od 100."

"Naš obrazovni sistem u Nemačkoj suočen je sa ogromnim izazovima", rekla je za dpa ministarka obrazovanja Karin Prin (Prien). "Ali nema koristi od kuknjave. To je realnost i školski sistem u celini mora bolje da se prilagodi."

Važne odluke već su donete za bolje obrazovanje u ranom detinjstvu, bolji prelazak iz vrtića u školu i jačanje takozvanih osnovnih veština - čitanja, pisanja, i računanja, dodala je ministarka.