Istočna Nemačka gubi radnike

Istočnoj Nemačkoj preti sve masovniji gubitak radne snage ako se nastavi odlazak zaposlenih, prema rezultatima istraživanja.

Od 2023. do 2025. istočne pokrajine su izgubile oko 141.000 radnika s nemačkim državljanstvom, dok je udeo zaposlenih bez nemačkog pasoša porastao za 90.000, pokazuje kratki izveštaj Instituta nemačke privrede (IW), u koji je dpa imala uvid.

IW je analizirao istočne nemačke pokrajine uključujući Berlin.

U narednim godinama prete dodatni gubici radne snage zbog odlaska zaposlenih u penziju, ali i zbog povratne migracije.

Između kraja 2023. i kraja 2025. zaposlenost nemačkih državljana u istočnim pokrajinama smanjila se za 2,5 odsto, dok je ukupna zaposlenost pala za 0,8 odsto.

Na nivou cele Nemačke ukupna zaposlenost je blago porasla za 0,2 odsto, dok je zaposlenost nemačkih državljana opala za 1,4 odsto.

Autori studije upozoravaju na posledice pojačane povratne migracije u Poljsku i druge, pretežno istočnoevropske zemlje.

"Značajne praznine na tržištima rada" u istočnoj Nemačkoj mogu narednih godina nastati i zbog povratnika. Zbog toga je, navodi IW, potrebno ojačati doseljavanje radne snage iz trećih zemalja — u suprotnom bi se to "moglo veoma negativno odraziti na blagostanje."

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da može da se "pogorša i snabdevanje stanovništva robom i uslugama, na primer u oblasti nege."

Od 2024. beleži se sve izraženiji trend povratne migracije u zemlje koje su od 2004. pristupile Evropskoj uniji — između ostalog zato što se ekonomska situacija u tim državama u međuvremenu poboljšala.

Istočna Nemačka je do prošlog decembra već izgubila 7.800 zaposlenih iz tih zemalja, navodi institut pozivajući se na Saveznu agenciju za rad i sopstvene proračune.

Udeo stranih državljana među zaposlenima u istočnoj Nemačkoj porastao je sa 4,8 odsto 2015. na 13,3 odsto 2025.

Krajem prošle godine u istočnoj Nemačkoj bilo je 845.000 stranih zaposlenih koji uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje. Najviše ih je bilo iz Poljske, 16,2 odsto, a zatim iz Ukrajine, 7,4 odsto.

Osam glavnih vanevropskih zemalja porekla — Avganistan, Eritreja, Irak, Iran, Nigerija, Pakistan, Somalija i Sirija — čine 12,7 odsto.

"Ovde se u poslednjih godinu dana vidi snažan pad doseljavanja", navodi IW. Razlozi su stroža migraciona politika, ali i promena vlasti u Siriji.