Stanarine u Nemačkoj - šarena slika

Dugoročni rast kirija u velikim nemačkim gradovima mnogima otežava potragu za stanom. Međutim, više nije svuda isto: stanarina u nekim metropolama je u silaznom trendu.

Kirije u Kelnu, Hamburgu i Diseldorfu su ponovo znatno porasle, ali u Berlinu su pale, navodi kilski Institut za svetsku privredu (IfW).

Naime, stanarina je u Kelnu u drugom kvartalu poskupela za šest odsto u međugodišnjem poređenju, u Hamburgu za 5,1 i u Diseldorfu za 4,1 odsto.

Stopa poskupljenja u ta tri grada je bila znatno iznad nacionalnog proseka od tri odsto.

Istovremeno, kirije su u Berlinu pale za 0,8 odsto. To znači da je raskorak u kretanju cene između Kelna i Berlina bio skoro sedam procentnih poena.

Sve u svemu, prosečna cena zakupa stana u 37 gradova bila je u drugom kvartalu 0,8 odsto viša nego u prethodnom tromesečju i tri odsto iznad drugog kvartala 2025.

Kada se odbije opšta inflacija, ostaje realno poskupljenje stanarine od 0,3 odsto, navodi IfW. U kvartalnom poređenju, stopa je dva vezana tromesečja bila negativna.

Stanarina u Minhenu je poskupela za 3,7 odsto, u Frankfurtu i Lajpcigu za po 2,8 odsto, a u Štutgartu za 1,3 odsto.

Prosečna cena zakupa stana ostala je najveća u Minhenu, sa prosečnih 23,70 evra po kvadratnom metru. Slede Frankfurt, 17,80 evra, Hamburg 16,50 i Štutgart 16,30 evra.

Kvadrat iznajmljenog stana u Kelnu je 16, u Berlinu 15,30 i Diseldorfu 14,90 evra.

Najpovoljniji za zakupce bio je Lajpcig, sa cenom od 10,50 evra po kvadratu.

IfW ukazuje da visoka cena i snažna cenovna dinamika ne idu nužno ruku pod ruku.

Na primer, kirije u Štutgartu jedva su se pomerile, ali zakup u glavnom gradu Baden-Virtemberga je svejedno među najskupljim u Nemačkoj.