RKI: Hiljade umrlih u nedelji vrelog talasa

Krajem juna rekordni toplotni talas je pogodio Nemačku. Strah da je vrućini podleglo mnogo ljudi u četvrtak su potvrdile brojke o mortalitetu Instituta Robert Koh (RKI).

RKI procenjuje da je tokom vrelog perioda od posledica vrućine umrlo 5.100 ljudi. Do tada, od početka aprila do 21. juna, vrućina je odnela 810 života, skoro sve u junu.

Narednog dana počeo je vreli talas. Do 28. juna meteorolozi su zabeležili niz toplotnih rekorda. Tih, najvrelijih dana posmatranog dvonedeljnog perioda, od vrućine je umrlo 4.310 ljudi.

Prosek umrlih od posledica vrućine u dve sedmice na sredini godine iz perioda 2023-25. je 2.900, navodi RKI.

Uobičajeno, toplota najteže pogađa najstarije ljude. RKI procenjuje da je u dve sedmice do 6. jula od vrućine umrlo 2.950 starijih od 85 godina i 1.350 iz starosne grupe 75-84 godine.

Ljudi mlađih od 65 umrlo je oko 300.

Stopa smrtnosti tipično je osetno viša u toplijim letnjim sedmicama sa prosečnom temperaturom iznad 20 stepeni.

Za poređenje, noć 27. juna bila je najtoplija ikada izmerena. Tih dana, temperatura je premašila 41 stepen na više mesta u Nemačkoj, a najmanje 46 stanica je registrovalo temperaturu iznad 40 stepeni.

"U slučajevima toplotnog udara, vrućina je direktan uzrok smrti," naveo je RKI. U većini slučajeva uzrok je kombinacija vrućine i postojećih zdravstvenih problema.

Zbog toga, toplota obično nije upisana kao uzrok smrti, pa RKI broj umrlih od posledica vrućine izvlači na osnovu podataka Destatisa o umrlima i meteoroloških podataka nacionalne meteorološke službe.

Destatis je u periodu najveće vrućine, za sedmicu od 22. do 28. juna, registrovao 6.800 smrti iznad višegodišnjeg proseka.

Nemačka fondacija za zaštitu pacijenata ukazuje na povećanu stopu smrtnosti u domovima za negu starih i bolnicama, naglašavajući da mnoge među tim ustanovama nisu opremljene za nove klimatske uslove.

"Mnogi nemaju ni najosnovniju, spoljnu zaštitu i svaki program za zaštitu pacijenata završava se tamo gde je potrebno neko ulaganje," rekao je predsednik fondacije Ojgen Briš (Eugen Brysch).

Prema njegovoj proceni, država bi za program klimatske zaštite zdravstvenih i negovateljskih institucija morala da izdvoji 30 milijardi evra.