Više od 800 ljudi umrlo od posledica vrućine - pre najgoreg talasa

Ove godine od posledica vrućine, i to pre skorašnjeg naleta rekordne toplote, umrlo je više od 800 ljudi, saopštio je u četvrtak Institut Robert Koh (RKI). Brojka će u sledećem izveštaju sigurno biti veća, upozorio je RKI.

Institut je procenio da je do 21. juna od posledica izazvanih vrućinom preminulo oko 500 ljudi starijih od 85 godina, oko 190 iz grupe 75-84 godine, 80 starosti 65-74 i četrdesetak mlađih od 65.

Stopa smrtnosti tipično je osetno viša u toplijim letnjim sedmicama sa prosečnom temperaturom iznad 20 stepeni, navodi RKI u poslednjem izveštaju o mortalitetu povezanom sa vrućinom.

Prosečna dnevna temperatura u nedelji od 15. do 21. juna bila je 21,1 stepen, dakle iznad praga za povećanu stopu smrtnosti.

Novi izveštaj pokriva period od 6. aprila do 21. juna, a skorašnji toplotni talas je počeo dan kasnije. Brojke o smrtnosti u tom periodu biće predstavljene iduće nedelje.

"U nekim slučajevima, na primer toplotnog udara, izlaganje vrućini je direktan uzrok smrti," naveo je RKI. "U većini slučajeva uzrok je kombinacija vrućine i postojećih zdravstvenih problema."

Zbog toga, toplota obično nije upisana kao uzrok smrti, pa RKI broj umrlih od posledica vrućine izvlači na osnovu podataka Destatisa o umrlima i meteoroloških podataka nacionalne meteorološke službe.

U toku je analiza od 21. juna, za period u kom je Nemačka iz dana u dan beležila rekordnu temperaturu, ponegde višu i od 40 stepeni.

RKI je 2018. broj smrti povezanih sa vrućinom procenio na više od 8.000, a naredne na oko 7.000. Po oko 3.000 umrlih bilo je 2024. i 2025. godine, a 2021. manje od 2.000.

"Razlike su objašnjive intenzitetom toplotnih talasa," ukazao je RKI.

Prema rodu, u naletima vrućine u Nemačkoj umire više žena nego muškaraca. Eksperti to objašnjavaju većim udelom ženskog stanovništva u grupi najstarijih.