Nemačka vlada vidi "prozor za razgovore" sa Rusijom

Rat u Ukrajini se ponovo rasplamsao, ali u nemačkoj vladi se pretpostavlja da su u narednim mesecima mogući razgovori sa Rusijom o okončanju sukoba.

"Polako se otvara prozor za razgovore evropske strane sa Rusijom", navodi se iz vladinih krugova. "Međutim, žestoke borbe poslednjih dana pokazuju da to verovatno neće trajati nedeljama, već mesecima."

Razmatra se ko može da vodi razgovore u ime Evropljana. Traži se dovoljno operativan okvir, ali i što prihvatljiviji za evropske aktere.

Mnogo toga govori u prilog tome da će E3 i dalje igrati važnu ulogu, kažu u nemačkoj vladi. E3 su Nemačka, Velika Britanija i Francuska.

Ova grupa je već prošle godine, zajedno sa Sjedinjenim Državama i Ukrajinom, bila uključena u napore za okončanje rata.

Međutim, razgovore između Rusije i Ukrajine su posredovale SAD, bez učešća Evropljana.

U međuvremenu su, međutim, američki pokušaji zapeli. Državni sekretar Marko Rubio (Marco) je nedavno izjavio da, što se tiče Vašingtona, i drugi mogu pokušati da zaustave rat.

U tom kontekstu Evropljani sada ponovo pokušavaju da se snažnije uključe. Dok se SAD vide kao posrednik, Evropljani jasno stoje na strani Ukrajine.

Za sada je malo verovatno da 27 članica Evropske unije imenuje pregovarača koji ne pripada nijednoj vladi.

To je postalo jasno prošle nedelje na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU na Kipru. Tada je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas (Kallas) upozorila na posledice dalje rasprave o toj ideji.

"To je zamka u koju Rusija želi da nas uvuče", rekla je Kalas.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je pomenuo bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Schröder) kao njemu poželjnog posrednika. Šreder je Putinov prijatelj i kada se povukao iz politike je radio kao lobista za ruske energetske kompanije.

Drugi su kao potencijalne kandidate pominjali bivšu kancelarku Angelu Merkel, predsednika Finske Aleksandra Stuba (Stubb), kao i bivšeg šefa Evropske centralne banke Marija Dragija (Draghi).

Iz nemačke perspektive, za dalji proces potreban je "jasan politički kompas" i "jasna predstava cilja". Treba delovati u saglasju sa Ukrajinom i uz što veću koordinaciju među Evropljanima, kao i "što usklađenije" sa Sjedinjenim Državama.

U junu i julu je nekoliko samita na kojima tema može imati ulogu.

Najpre će se za dve nedelje sastati G7, zatim lideri EU, a početkom jula je samit NATO u Turskoj.