Nemačka zbog rata u Iranu godinama sa slabijim poreskim prihodima

Rat u Iranu je prigušio nemačku privrednu aktivnost, pa će država u narednih nekoliko godina morati ponovo da pravi računicu javnih finansija, sa manje novca od poreza.

Prema novoj proceni, samo u federalni budžet iduće godine će ući 10,1 milijardi evra manje nego što je vlada prethodno računala, saopštilo je ministarstvo finansija u četvrtak.

Sa sličnim manjkom moraće da barataju i pokrajine i opštine kada budu sastavljale budžet za 2027. Ministarstvo sada procenjuje da će se deficit u odnosu na ranija očekivanja protegnuti barem do 2030.

Nova procena "pokazuje koliko nas snažno pogađaju rat u Iranu" i njegove posledice, pre svega šok poskupele energije, rekao je ministar finansija Lars Klingbajl (Klingbeil).

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je pokretanjem "neodgovornog rata" izazvao energetsku krizu koja je prikočila pozitivnu privrednu dinamiku, ocenio je Klingbajl.

Stanje velike neizvesnosti zahteva neprekidni krizni menadžment, dodao je, poput posebnih mera vlade za rasterećenje potrošača od naglo naraslih troškova energije.

"Ostajemo spremni da odmah delujemo ako se kriza dalje zaoštri," rekao je Klingbajl, koji ima i funkciju vicekancelara.

Konkretno, vlada sada procenjuje da će dogodine, zajedno sa pokrajinama i opštinama ubrati 394,6 milijardi evra poreza. To je 17,7 milijardi manje nego pri proceni u oktobru.

Sličan manjak, od 17 milijardi, ocrtava se u svakoj od potonjih godina do 2030.

Procenu zajedno izračunavaju eksperti vlade, vodećih ekonomskih instituta, Destatisa, Bundesbanke, kancelarije poverenika za privredni razvoj pokrajina, kao i predstavnici pokrajina i opština.

Računicu prave dva puta godišnje, u jesen i proleće.

Vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) je krajem aprila već postavile okvire budžeta za 2027. Klingbajl nacrt planira da uvede u raspravu početkom jula.

Zato je od pojedinih ministara u vladi tražio da zatvore preostale finansijske rupe.

Mogući zahvati su brojni, raznovrsni i bolni, od redukcije davanja sistemu socijalnog staranja, preko oporezivanja zaslađenih napitaka, do potkresivanja subvencija.