Nemačka vojna strategija: Rusija je glavna pretnja

Rusija se u nemačkoj vojnoj strategiji koju je predstavio ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) predviđa kao najveća pretnja bezbednosti u Evropi. Odbrambeni dokument je osnov za dalji kurs nemačke vojske (Bundesver).

Pistorijus je u sredu upozorio na opasnosti koje donosi politika Rusije pod predsednikom Vladimirom Putinom.

"Naoružavanjem se priprema za vojni sukob sa NATO, a upotrebu vojne sile vidi kao legitimno sredstvo za ostvarivanje svojih interesa", napisao je ministar.

Koncept, koji je odgovor na to, sastoji se od prve vojne strategije Nemačke, kao i plana za oružane snage. Utvrđuje izgradnju, strukturu i obim oružanih snaga. Detalji dokumenata su poverljivi.

Rusija, navodi se, ciljano pribegava i "hibridnim sredstvima": špijunaža, sabotaže, sajber-napadi i kampanje dezinformacija više nisu marginalne pojave. Njihovo suzbijanje postalo je trajni zadatak.

"Razvijamo Bundesver u konvencionalno najjaču vojsku u Evropi. Kratkoročno povećavamo našu sposobnost odbrane i izdržljivosti, srednjoročno težimo znatnom, sveobuhvatnom rastu sposobnosti, a dugoročno ćemo obezbediti tehnološku nadmoć", obećao je Pistorijus.

Težište vojne strategije jeste suprotstavljanje pretnjama koje dolaze iz Rusije. Moskva Zapad u osnovi vidi kao neprijateljski i pristupanje demokratskih država NATO doživljava kao opkoljavanje. Rusija takav razvoj teži da preokrene.

Kremlj zato nastoji da oslabi koheziju saveza i da razdvoji SAD od Evrope. Cilj je širenje ruske sfere uticaja u Evropi.

"Rusija stvara pretpostavke za vojni napad na države NATO", navodi se u jednom dokumentu o vojnoj strategiji.

Rusija već sada vodi hibridne operacije protiv država alijanse, uključujući i Nemačku.

Najmanje 460.000 vojnika treba da bude u stanju da se, zajedno sa saveznicima, suprotstavi ruskoj agresiji.

Informaciona nadmoć, stabilnost sopstvenih sistema i umreženost odlučivaće o pobedi ili porazu, ukazuju nemački vojni stručnjaci. U tom kontekstu navode se ključne smernice:

Brisanje granica rata: država, privreda i stanovništvo postaju ciljevi. Nemačko društvo kao celina je ugroženo. Protivnik će ciljano potkopavati razdvajanje između pozadine i ratišta, civilnog i vojnog. Bundesver mora da sarađuje sa svim instrumentima državne moći, ali da se fokusira na zadatke koji su nužno vojni.

Drugačije ratovanje: odvraćanje i priprema za rat odvijaju se uz najsavremenije veštine. Sam rat se, međutim, vodi sredstvima i metodama iz prošlosti i budućnosti istovremeno. Koristiće se visoka tehnologija poput kvantnog računarstva i robotike, ali i jeftini dronovi. Bundesver treba da ubrza inovacije.

Transparentno ratište: podaci postaju oružje. Veštačka inteligencija dopunjuje i proširuje ljudske sposobnosti. Cilj Bundesvera mora biti da stiče informacione nadmoći i da ih uskraćuje protivniku. Za to se moraju razvijati ofanzivne i defanzivne sposobnosti, naročito u svemiru, kao i u sajber i informacionom prostoru.

Dejstvo na velikim daljinama: oružje velikog dometa višestruko povećava pretnju na ratištu. Više nema bezbednih zona za povlačenje. Bundesver treba da dobije više dalekometnog preciznog naoružanja. Presudna je i efikasna i izdržljiva PVO.

Efikasna masa: sistemi naoružanja proizvode se sve brže i jeftinije. Kvantitet postaje sopstveni kvalitet. Kako Nemačka u ratu ne bi trošila svoje visokotehnološko oružje protiv masovne proizvodnje protivnika, treba stvoriti kombinaciju visoke i masovne tehnologije.

SAD ostaju politički i zbog svojih vojnih sposobnosti ključne za NATO. Bundesver, međutim, treba da preuzima veći deo tereta u alijansi. Takođe, Nemačka će doprinositi nuklearnom odvraćanju.

Rezervisti su integralni deo oružanih snaga i treba da doprinesu povećanju operativne spremnosti Bundesvera. I neaktivne jedinice biće za to u potpunosti opremljene, navodi se u dokumentu.