Nemačka drastično manje daje azil državljanima Sirije

Zahtevi za azil koje su podneli državljani Sirije u Nemačkoj se danas u najvećoj meri odbijaju. To nešto manje važi za pripadnike verskih i etničkih manjina.

Tražioci azila iz redova manjina delimično se žale da ih nove vlasti u Siriji diskrimišu i progone, stoji u odgovoru nemačke vlade na pitanje poslanice Klare Binger (Clara Bünger) iz stranke Levica (Die Linke).

Zato su, kada je krajem marta prelazni predsednik Sirije Ahmed al-Šara posetio Berlin, Sirijci u Nemačkoj izašli na proteste.

Prošle godine je azil u Nemačkoj dobilo samo 5,3 odsto sirijskih državljana, o čijim zahtevima je odlučivala Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (Bamf).

To znači da su ih prepoznali kao izbeglice ili kao ljude s pravom na azil. Odnosno, dobili su ograničeni status zaštite ili odluku kojom se njihova deportacija zabranjuje.

Takozvana supsidijarna zaštita primenjuje se kada nije moguće dodeliti ni status izbeglice ni pravo na azil, ali osobi preti ozbiljna opasnost u zemlji porekla.

Nešto viša bila je takozvana korigovana stopa zaštite za hrišćane iz Sirije - oko 17 odsto. Za pripadnike manjine Druza iznosila je 9,1 odsto.

Prošle godine je više od svakog drugog Jezida iz Sirije - tačnije 57,1 odsto - dobilo status zaštite. Kod Alavita to je važilo za svakog petog.

U 2024. Bamf je i dalje odobravao gotovo sve zahteve za azil Sirijaca, ili je bar izricao zabranu deportacije.

Odbijanje zahteva sada je krajnje neodgovorno, kaže poslanica Levice Klara Binger. Ukazala je da izbeglima nedostaju osnovni uslovi - smeštaj, voda, struja, obrazovanje i zdravstvena zaštita.