Nemački dug porastao za 144 milijarde evra

Nemački državni dug je prošle godine porastao za značajnih 144 milijarde evra, na ukupno 2.840 milijardi, saopštila je Bundesbanka u utorak.

Najviše su, za 107 milijardi, porasli dugovi federacije, uključujući posebno budžetiranje. Taj segment se skoro učetvorostručio sa 36 milijardi iz 2024.

Dodatno su se zaduživale i pokrajine, lokalne zajednice i fondovi socijalnog osiguranja.

Stopa dugova prema bruto domaćem proizvodu je porasla za 1,3 procentna poena, na 63,5 odsto.

Kvota je porasla prvi put posle četiri godine redukcije, a bez novog zaduživanja, odnos duga prema BDP bi prošle godine pao za dva procentna poena.

Nemačka je, doduše kao i većina drugih članica evrozone, ponovo probila jedan od kriterijuma iz Mastrihta koji odnos duga prema BDP ograničava na 60 odsto.

Najveća evropska privreda je poslednji put bila ispod praga predpandemijske 2019. godine, sa 58,7 odsto.

Trend ubrzanog zaduživanja počeo je zbog milijardi pandemijskih subvencija, a nastavio se užurbanim naoružavanjem po ruskom napadu na Ukrajinu i dotiranjem zbog energetske krize.

Vlada je potom formirala specijalni fond sa 500 milijardi evra iz kredita, za ulaganje u izanđalu infrastrukturu i klimatsku tranziciju.

Prema podacima Destatisa, Nemačka je granicu kriterijuma iz Mastrihta prebacila za 119 milijardi evra.