Naučnici i umetnici se žale na politički pritisak na univerzitete

Politički uticaj na nemačke univerzitete i kulturne institucije raste, upozorili su u otvorenom pismu ugledni predstavnici nauke i kulture.

Više od 1.100 potpisnika, među kojima su međunarodni vrhunski naučnici i renomirani umetnici, izrazilo je u ponedeljak solidarnost sa Donatelom Fioreti (Donatella Fioretti), rektorkom Akademije umetnosti u Diseldorfu.

Povod je događaj iz januara na diseldorfskoj Akademiji umetnosti gde su studenti pozvali palestinsku umetnicu Basmu al-Šarif da održi predavanje o svom radu.

Pre događaja, umetnicu su optuživali za antisemitizam zbog njenih objava na društvenim mrežama. Zahtevi da se gostovanje otkaže bili su sve glasniji.

Na kraju se peticijom tražila ostavka rektorke Fioreti koju je potpisao i gradonačelnik Diseldorfa Štefan Keler (Stephan Keller).

Potpisnici otvorenog pisma, međutim, naglašavaju da član 5 Ustava Nemačke izričito štiti slobodu umetnosti, nauke i nastave, što obuhvata i neprijatne ili kontroverzne stavove.

Zastrašivanja i pritisak izvršne i zakonodavne vlasti nedostojni su demokratije, stoji u pismu.

Upozorava se da trenutna eskalacija može postati opasan "presedan" za političke intervencije u ustavom zagarantovanu slobodu nauke i umetnosti, kao i autonomiju univerziteta.

Nakon pravne provere univerziteta, ustanovljeno je da izjave palestinske umetnice nisu pravno relevantne i da su obuhvaćene slobodom mišljenja.

Nakon toga, uprava univerziteta odlučila je da ne otkaže predavanje, ali je događaj, zbog pretnji na društvenim mrežama, održan samo unutar univerziteta.

Potpisnici naročito oštro kritikuju ocene sa se nešto stavlja pod "plašt" slobode umetnosti i nauke. Izraz se koristio u Odboru za nauku parlamenta Severne Rajne-Vestfalije.

U pismu se navodi da je izraz u debatu uvela desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), a da su ga onda sve češće koristile i druge stranke da pravo na slobodu stave pod opštu sumnju.

U sredu Fioreti treba da iznese svoj stav o ovim događajima na vanrednoj sednici Odbora za kulturu i medije pokrajinskog parlamenta.

Inicijatori pisma pozvali su poslanike da se tokom te sednice prisete ustavno zagarantovane slobode i zabrane cenzure.