Najšareniji stan Nemačke je u nezvanično najružnijem gradu

Verovatno najšareniji stan u Nemačkoj, smešten u Ludvigshafenu, frontalno napada sva čula. Iz svakog ugla nešto sija, treperi, svetluca.

Vili Štrajli (Willi Streily) klima glavom. "Pa, ne verujem da postoji šareniji stan od ovog." Plafon se preliva bojama, zidovi svetle, čak je i osigurač deo koreografije boja.

"Neki kažu da je ovo previše", kaže 84-godišnjak. "Za mene je to normalno."

Više od 80 godina Štrajli živi u drugom najvećem gradu u jugozapadoj pokrajini Rajnland-Pfalcu. Kad otvorite vrata, ulazite u univerzum lampi, ogledala, slika.

Na plafonu su zvezde od sunđera, kuhinjski ormarići su šareni, tu i tamo stoje figure, a svuda vise slike. Koliko ih ima, ni sam ne zna. Kaže da su to stotine, možda i više.

"Ovde je već moja baka živela", priča Štrajli. "Tokom rata nas je bilo mnogo. Rođaci koji su ostali bez kuće u bombardovanju. Moj ujak u susednoj sobi. To se nikad ne zaboravlja."

Satirična emisija NDR-a proglasila je Ludvigshafen 2018. "najružnijim gradom Nemačke".

Kulturni aktivista Helmut van der Buholc (Buchholz), koji organizuje šarmantne ture po ružnim delovima grada, kaže da su kreativci poput Štrajlija potpuna suprotnost tome.

"U ovom gradu je bilo i još uvek ima originalnih ličnosti ili takozvanih rajskih ptica koje jednostavno rade po svom", kaže Buholc.

Samo što se o tim umetnicima u gradu premalo zna.

"Oduvek sam nešto pravio", priča Štrajli. Počeo je sa 20 godina. Posteri, ornamenti, prve slike. Kasnije žice za zavarivanje, sapunski kamen, platno. "Delove izrežem, obojim i sastavim."

"Treba mnogo strpljenja. Majstorisanje je umetnost."

Želja mu je da jednom prikaže svoja dela u lokalnom muzeju Vilhelm-Hak, jednom od najznačajnijih umetničkih muzeja u Rajnland-Pfalcu.

"Ali, ja se vodim kao amaterski umetnik", kaže, "a takvima tamo nema mesta."