Berlinale obeležila usijana politička debata

Koliko je Berlinale zapravo obojeno politikom? Ilker Čatak (İlker Çatak) dobio je Zlatnog medveda za svoju političku dramu Žuta pisma (Gelbe Briefe). Drugi reditelj na istoj bini govorio je o ratu u Gazi i jedan ministar je zbog toga napustio salu.

Direktorka festivala i predsednik žirija pokušavali su da smire usijanu debatu. Berlinale se završilo balansirajući između slobode mišljenja i političke polarizacije, kao i nagradama za filmove koji politiku interpretiraju na drugačiji način nego postovi na mrežama.

To se posebno odnosi na pobednički film Žuta pisma. Prvi put posle 22 godine, nakon filma Glavom kroz zid Fatiha Akina, nemački reditelj ponovo osvaja nagradu za najbolji film.

Čatak priča o turskom paru koji je pod pritiskom zbog svojih političkih stavova mora da se zapita dokle je spreman da ide. Film na drastičan način pokazuje šta se može desiti kada se prostor za političku diskusiju sužava ili potpuno zatvara.

"Film se može shvatiti kao strašno predosećanje, kao pogled u blisku budućnost koja bi se možda mogla dogoditi i u našim zemljama", rekao je predsednik žirija Vim Venders (Wim Wenders).

Činjenica da je žiri glavnu nagradu dodelio političkom filmu može se shvatiti i kao poruka. Retko kada se na Berlinalu tako žestoko raspravljalo o tome kako treba voditi političku debatu, i to ne samo tokom festivala, već i na završnoj ceremoniji.

Sirijsko-palestinski reditelj Abdalah Alhatib osvojio je nagradu za najbolji debitantski igrani film Hronike opsade. U svom govoru oštro je kritikovao stav nemačke vlade prema ratu u Gazi.

"Pamtićemo svakoga ko je bio na našoj strani i svakoga ko je bio protiv nas", rekao je reditelj, koji je poneo palestinsku zastavu. Alhatib je optužio nemačku vladu da je praktično partner u "genocidu u Pojasu Gaze".

Ministar za zaštitu životne sredine Karsten Šnajder (Carsten Schneider) zato je napustio salu. Političar je bio jedini predstavnik vlade na ceremoniji i smatra da su izjave Alhatiba "neprihvatljive".

I državni sekretar za kulturu Volfram Vajmer (Wolfram Weimer), odbacio je Alhatibove optužbe. "Ove lažne tvrdnje su zlonamerne i truju političku debatu. One uništavaju vrednovanje filmske umetnosti na Berlinalu."

Direktorka festivala Triša Tatl (Tricia Tuttle) i predsednik žirija Venders, prema Vajmerovim rečima, oblikovali su festival "sa posebnim osećajem, dubokim osećajem za slobodu i umetničkom ambicijom", uprkos velikim izazovima svetske politike.

Slično se izjasnio i gradonačelnik Berlina, Kaj Vegner (Kai Wegner).

Kada je i libanska rediteljka Mari-Roze Osta (Marie-Rose) na bini kritikovala izraelske vojne akcije, ne spomenuvši masakr koji je napravio Hamas 7. oktobra 2023, voditeljka je rekla da je "sigurna da su naša srca uz sve ljude koji pate, bilo zbog ratova ili terorizma".

Završna ceremonija bila je poput samog festivala, kaže direktorka Berlinala Triša Tatl. "Ovo je mesto gde umetnici mogu da govore, a ponekad govore na način koji je neprijatan ili kontroverzan, ali važno je da im obezbedimo taj prostor."

U otvorenom pismu, oko 60 filmskih stvaralaca ranije je optužilo Berlinale da se nije dovoljno jasno pozicioniralo prema ratu u Gazi, pa čak govorilo i o cenzuri.

Pitanje da li umetnici treba da se politički izjašnjavaju ili čak moraju, nije od juče. Međutim, čini se da je diskurs postao žustriji, a polarizacija veća.

Filmske stvaraoce su tokom Berlinala više puta pitali o politici. "Festivalski prostor, međutim, ne mora biti parlament", rekao je na svečanosti reditelj Amer Faher Eldin.

Venders je poneo veliku beležnicu iz koje je pročitao neku vrstu apela političkim aktivistima.

"Kako filmovi na Berlinalu jasno pokazuju, većina nas filmskih stvaralaca vam aplaudira. Svi vam aplaudiramo. Radite neophodan i hrabar posao, ali mora li on biti u konkurenciji s nama? Da li naši jezici moraju da se sukobljavaju?" rekao je Venders.

Dok društvene mreže mogu brzo i efikasno da mobilišu za humanitarne ciljeve, film se, prema njegovim rečima, izdvaja po empatiji, složenosti i dugotrajnom uticaju.

Mnogi od nagrađenih filmova pričaju priče koje se otvaraju prema većim društvenim ili političkim kontekstima.

Glumica Sandra Hiler (Hüller), na primer, osvojila je svog drugog Srebrnog medveda za film Ruža (Rose). U njemu se, u 17. veku, predstavlja kao muškarac jer jedino tako može da vodi samostalan život.

Velika nagrada žirija odlazi u ruke turskog reditelja Emina Alpera za tragediju Spasenje (Kurtuluş). Film, stilski podsećajući na vestern, govori o ubilačkom sukobu dve seoske zajednice.

Drama o demenciji Kraljica na moru (Queen at Sea) američkog reditelja Lensa Hamera (Lance Hammer) osvojila je dve nagrade. Britanski glumci Ana Kalder-Maršal (Anna Calder-Marshall) i Tom Kortenaj (Courtenay) dobili su Srebrne medvede za najbolje sporedne uloge.

Nakon dodele nagrada, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) čestitao je reditelju Čataku.

Njegov film Žuta pisma je, rekao je Štajnmajer, i apel "da ne posmatramo nemo kako se širi nova fascinacija autoritarnim režimima, već da odlučno branimo našu liberalnu demokratiju".