Zemlje EU spremne za sporazum o slobodnoj trgovini sa Merkosurom

Sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije i četiri južnoameričke države članice Merkosura – Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja – može da se potpiše.

Na sastanku predstavnika 27 zemalja EU u Briselu u petak, dovoljan broj učesnika je podržao sporazum, kako su diplomate saopštile agenciji dpa.

Nova zona slobodne trgovine sa više od 700 miliona stanovnika biće, prema navodima Evropske komisije, najveća te vrste na svetu.

Dogovor o ovom spornom paktu postignut je zahvaljujući dodatnim ustupcima poljoprivrednom lobiju, koji konkurenciju iz zemalja Merkosura vidi kao pretnju opstanku evropske poljoprivrede.

U Južnoj Americi, poljoprivredni proizvodi poput govedine mogu se proizvoditi jeftinije nego u Evropi.

Sporazum je zapravo trebalo da se potpiše u Brazilu uoči Božića. Međutim, tada nije bilo većine u Savetu država članica EU, jer je Italija svoju saglasnost uslovila dodatnim obećanjima podrške evropskim poljoprivrednicima.

Saglasnost Italije bila je neophodna, jer su Francuska i Poljska, dve druge velike članice EU, odbile sporazum u njegovom tadašnjem obliku.

Nova zona slobodne trgovine treba da bude i poruka protiv protekcionističke carinske politike američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

U planu je da se carine i trgovinske barijere između EU i država Merkosura u velikoj meri ukinu. Nemačka industrija je godinama insistirala na zaključivanju ovog sporazuma.

Evropska komisija procenjuje da sporazum može da poveća godišnji izvoz EU u Južnu Ameriku za do 39 odsto, odnosno za 49 milijardi evra, čime bi se podržalo više od 440.000 radnih mesta širom Evrope.

Posebno velike šanse vide se za automobilsku industriju, mašinstvo i farmaciju. Na primer, na uvoz automobila u zemlje Merkosura trenutno se plaća carina od 35 odsto.

Pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini su počeli još 1999. Evropska komisija ih je zaključila u decembru 2024, uprkos stalnim kritikama iz zemalja poput Francuske.

U poslednje vreme, carinski spor EU sa SAD dao je novi zamah ovom procesu. Mnoge zemlje sada žele da pokažu da vreme fer trgovine nije prošlo – među njima je posebno i Nemačka.

Kritičari sporazuma, međutim, strahuju da će evropski poljoprivrednici dobiti nemilosrdnu cenovnu konkurenciju i da će sporazum podstaći uništavanje prašuma u Južnoj Americi.

Takođe se tvrdi da će se narušiti strogi standardi EU za bezbednost hrane i zaštitu životinja i biljaka.

Evropska komisija to odlučno odbacuje i naglašava da će i dalje samo proizvodi koji ispunjavaju opsežne evropske propise moći da se uvoze u EU.

Da se smire stalni protesti farmera, Evropska komisija je nedavno izradila dodatne ekonomske sigurnosne klauzule.

U slučaju štetnog porasta uvoza iz zemalja Merkosura ili prekomernog pada cena za proizvođače iz EU, brzo će se preduzimati protivmere. Na primer, privremeno će se ukidati carinske povlastice.

Posebno intenzivan nadzor predviđen je za uvoz proizvoda kao što su govedina, živina, pirinač, med, jaja, beli luk, etanol, citrusno voće i šećer.

Najmanje svakih šest meseci praviće se izveštaj o uticaju uvoza iz zemalja Merkosura.

Merkosuru se u međuvremenu pridružila i Bolivija, ali tek treba da prilagodi svoja pravila.

Sporazum treba da se potpiše u Paragvaju, koji trenutno predsedava Merkosuru.