Rajnom plovi svašta: flaše, seks-igračke, petarde...

Reka Rajna nosi više otpada nego što se pretpostavljalo, ukazuje jedno dugoročno istraživanje ekologa. Prema studiji univerziteta u Bonu i Tibingenu, najduža nemačka reka kod Kelna svake godine pronese između 3.000 i 4.700 tona otpada.

Naučnici su uračunali otpadni materijal dužine najmanje jednog centimetra, a procenjena količina je znatno veća nego što se prethodno pretpostavljalo, navode autori.

Konkretno, Rajna pored Kelna svakog dana pronese 53.000 komada otpadnog materijala, rekla je agenciji dpa Leandra Haman (Hamann), biolog sa bonskog univerziteta. Ona je dodala da su reke najveći zagađivači okeana, ali da je malo ko pokušao to da kvantifikuje.

Dugoročna studija kod Kelna je bila veoma kompleksna, a u njoj su osim naučnih istraživanja, učestvovali i brojni dobrovoljnici, "građani-naučnici."

Glavnu ulogu igrao je "rajnski oktopod," zamka za smeće postavljena u reku. Kolektor širine tri metra je na dubini od 80 centimetara godinama zadržavao takozvani mikrootpad, a naučnici i dobrovoljci su ga sortirali i prebrojavali.

"Dobrovoljci su obavili težak posao," rekla je Hamanova. "To su ljudi koji su se angažovali u svoje slobodno vreme ... svake druge subote da sortiraju i premeravaju otpad."

Prema njenim rečima, "toliki rad niko ne bi mogao da finansira."

Oktopod je za godinu dana sakupio 17.523 komada otpada, ukupne mase 1.955 kilograma. Oko 70 odsto individualnih otpadaka bilo je od plastike, ali je to istovremeno činilo samo 15 odsto mase.

Više od polovine svih predmeta poticalo je od potrošača, a oko 28 odsto je bilo povezano sa pakovanjem hrane.

"Sa jedne strane, iznenadila me je količina đubreta, što ga toliko ima, a sa druge strane koliko količina otpada oscilira tokom godine," rekla je naučnica.

Skupljanje je trajalo od novembra 2024. do novembra 2025. Oko 10 odsto svog otpada činili su ostaci novogodišnje pirotehnike. "Suludo je da sve to potiče iz samo jednog dana," rekla je Hamanova.

Među otpadom je bilo svega i svačega, od dečjih igračaka, do seksualnih pomagala. "Isplivao je i jedan novčanik sa svim dokumentima. To smo odneli u biro za izgubljene stvari."

Dobar deo plutajućeg otpada činile su flaše: vinske, šampanjca i piva, ali i plastična ambalaža koja se inače reciklira.

"Dakle, ima prostora za poboljšanje. Nešto veći depozit na reciklirajuću ambalažu podstakao bi veći povrat," ocenila je Hamanova.

Rajnski oktopod nastavlja sa radom i istraživači produbljuju analizu.

"Na primer, Evropska unija je pre dve godine naredila da zatvarači flaša moraju ostati zakačeni. Biće interesantno da vidimo koliko to ima efekta," rekla je Leandra Haman.