Tramp protiv Venecuele: Šta kažu nemački pravnici?

Napadi Sjedinjenih Država na navodne krijumčare droge u Karibima izazvali su široku debatu o međunarodnom pravu.

Stručnjaci optužuju vladu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za očigledna kršenja međunarodnog prava. Ali o kojim pravilima se tačno radi? I kakve posledice takva kršenja mogu imati?

Međunarodno pravo reguliše pravne odnose između država. Ono proizilazi iz ugovora – koji se često nazivaju sporazumima ili konvencijama – kao i iz presuda međunarodnih sudova, poput Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Posebno je značajna Povelja Ujedinjenih nacija iz 1945.

Američke intervencije na Karibima, prema svemu sudeći, krše zabranu upotrebe sile sadržanu u Povelji UN, objašnjava Tilo Maraun (Thilo Marauhn), rukovodilac istraživačke grupe za međunarodno pravo na Lajbnicovom institutu za istraživanje mira i konflikata.

Povelja UN zabranjuje i pretnju i upotrebu vojne sile. Pošto SAD nisu bile napadnute, a Savet bezbednosti UN nije odobrio mere, ne postoji nijedan od dva priznata izuzetka od ove zabrane, kaže Maraun.

SAD su u proteklim mesecima napale više brodova u Karibima za koje se tvrdi da su krijumčarili drogu.

Takođe su rasporedile vojnike, ratne brodove, nosač aviona i bombardere dugog dometa u region blizu Venecuele.

Američka vlada opravdava ovu akciju borbom protiv narko-kartela, dok predsednik Venecuele Nikolas Maduro (Nicolás) u tome vidi pokušaj Vašingtona da ga svrgne sa vlasti.

Međunarodno humanitarno pravo, koje postavlja pravila za ratove i druge međunarodne oružane sukobe, verovatno se ne primenjuje na američke intervencije na Karibima, kaže Markus Krajevski (Krajewski), rukovodilac katedre za međunarodno pravo na Univerzitetu Erlangen-Nirnberg.

Pravo ne poznaje rat između države i narko-kartela kao kategoriju.

Krajevski, međutim, u američkim napadima vidi između ostalog i kršenje međunarodnog pomorskog prava.

Pomorsko pravo propisuje da država ne sme da potopi sumnjivo plovilo bez prethodnog upozorenja. U slučaju sumnje na teška krivična dela, brodu se prvo mora narediti da se zaustavi. Ako ne reaguje, dozvoljen je pucanj upozorenja.

Ako se zaustavi, sme da se pretraži i osumnjičeni mogu biti uhapšeni. Potapanje broda, kaže Krajevski, nije predviđeno pomorskim pravom.

Na Karibima je pre svega povređeno ljudsko pravo na život, koje štiti ljude od proizvoljnih ubistava, naglašava Feliks Herbert (Felix) sa instituta Maks-Plank za strano javno pravo i međunarodno pravo.

Za razliku od tvrdnji američke vlade, ubijeni na navodnim brodovima za krijumčarenje droge nisu "nezakoniti borci", već civili. Iako trgovina drogom zaista nanosi štetu SAD, to nije dovoljno da se ubijeni smatraju ilegalnim borcima.

Pravnih posledica kršenja međunarodnog prava za SAD verovatno neće biti.

"U međunarodnom pravu, neka država može biti tužena pred sudom samo ako je pristala na nadležnost tog suda", kaže Herbert. Pošto SAD, na primer, nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, gotovo da ne postoje mogućnosti za krivično gonjenje.

Da li će se međunarodna pravila kao što je zabrana upotrebe sile zaista primenjivati u svetu, zavisi pre svega od toga kako će druge države reagovati na moguća kršenja i da li će ih jasno imenovati, ističe Maraun.

"Ako neka država ne zauzme stav, ona prećutno prihvata da se pravo menja i da ono što je do sada bilo zabranjeno vremenom postaje dozvoljeno."