Gde je kolonijalizam u nemačkoj kulturi sećanja?

Među spomen-obeležjima o kojima država vodi brigu u svom novom konceptu treba da budu samo ona koja se odnose na vreme nacizma i diktature u doba socijalizma, insistira nemački ministar kulture Volfram Vajmer (Wolfram Weimer).

Tema kolonijalizma će se tretirati odvojeno, rekao je Vajmer u sredu u Odboru za kulturu Bundestaga.

Neki istraživači i udruženja kritikuju što zločini nemačkog kolonijalizma ne nalaze mesto u državnom konceptu. Vajmerova prethodnica Klaudija Rot (Claudia Roth) iz stranke Zeleni je svojevremeno želela da uključi tu temu u koncept, ali nije uspela.

Vajmer, nestranačka ličnost, je rekao da je pokušaj propao jer "prirodno postoji ta percepcija relativizacije". Naime, to što je Holokaust trebalo da bude samo jedan od tri stuba u konceptu, izazvalo je ogorčenje.

Nacrt Klaudije Rot je doveo do dubokih povreda, rekao je Daniel Botman (Botmann), izvršni direktor Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj.

Jevrejska zajednica se već snažno protivila kada je 2008. sećanje na diktaturu iz socijalizma uključeno u zajedničku koncepciju sa sećanjem na Holokaust. Na kraju je postignut konsenzus.

Taj konsenzus sada ne treba rušiti, rekao je Botman. "Jedinstvenost Holokausta treba poštovati."

Državni koncept spomen-obeležja služi za očuvanje istorijskih mesta sećanja. Novom verzijom reaguje se na protok vremena od doba nacizma i potonje diktature na istoku, na raznolikije društvo, digitalne promene i na sve više napada na spomen-obeležja.