Vek i po od rođenja: Rilke je u trendu

Oavno je postao ikona pop zvezda. Lejdi Gaga nosi citat iz pisma ovog pesnika kao tetovažu na nadlaktici. Mladi influenseri recituju njegove pesme i pisma na Jutjubu, Instagramu i TikToku.

Čak je i korejski dečački bend BTS pronašao nadahnuće u njemu. Sve to bilo je teško zamislivo kada je Rajner Marija Rilke (Rainer Maria), pre tačno vek i po, 4. decembra 1875. godine, rođen u Pragu.

Rajner se zapravo zvao Rene (René) i rođen je sa samo sedam meseci.

Svom rodnom gradu kasnije je posvetio zbirku pesama Žrtva Larima.

U Pragu je sin železničkog činovnika i ćerke trgovca pohađao katoličku osnovnu školu. Na zgradi koja se danas nalazi u šoping zoni Na Prikope (Na jarku) postavljena je bronzana bista.

Kasnije su Rilkeova sećanja na Prag potamnela, pošto su se roditelji tamo razveli. Umesto toga, pariska metropola postala mu je izvor nadahnuća.

Zapisi Maltea Lauridsa Brigea su jedan od prvih modernih romana o velikom gradu. Čitalac ne susreće parisko visoko društvo sa prelaza vekova, već siromašne, prosjake, bolesne i usamljene.

Rilke primećuje da ljudi sve više žive i umiru "u masi": "želja da se ima sopstvena smrt postaje sve ređa. Još neko vreme, i biće jednako retka kao i sopstveni život".

I Rilkeova lirika bogata je utiscima koje je stekao u Francuskoj. Kao što je vajar Ogist Roden (Auguste Rodin), čiji je privatni sekretar postao, baratao svojim dletom, tako je i Rilke oblikovao svoje pesme.

Cilj mu je bio da opiše konkretan predmet ili živo biće, na primer pantera u pariskoj Botaničkoj bašti. Istovremeno je tragao za unutrašnjim glasom pantera, što mu je donelo reputaciju ezoteričara.

U vreme društvenih previranja, Rilke ohrabruje na samospoznaju. Čitaoca uvodi u meditativno raspoloženje.

U poznatoj pesmi upoređuje ljudski rast sa godovima drveta: "ja živim u krugovima koji se šire i njima sve više obuhvatit žudim".

Upravo te reči Jimin, jedan od pevača južnokorejskog benda BTS, nosi u crnoj tinti na koži u spotu za pesmu Set Me Free.

Tu je i apsolutnost Rilkeovih zahteva prema umetnosti, koja i danas impresionira. Rilke je umetnost uzdigao gotovo do religije. Bio je strog prema sebi, ali i prema drugima.

Citat koji je Lejdi Gaga istetovirala na ruci potiče iz Rilkeovih pisama pesniku Francu Ksaveru Kapusu (Franz Xaver Kappus).

Rilke je mlađeg kolegu opominjao da se preispita i istraži razlog svoje motivacije: "Ispitajte da li u najtišem delu vašeg srca koreni tog nadahnuća puštaju izdanak, priznajte sebi da li biste morali umreti ako bi vam bilo zabranjeno da pišete".

Za svoje savremenike, Rilke je postao kao zvezda na noćnom nebu nemačke vrhunske književnosti.

Koliko je ovaj pesnik, koji je rano bio svestan svoje posebne nadarenosti, zapravo imao pomoć drugih, pokazuje germanistkinja Sandra Rihter (Richter) u Rilkeovoj biografiji objavljenoj početkom ove godine.

Direktor izdavačke kuće Insel Anton Kipenberg (Kippenberg) nije samo novcem pomagao Rilkea i njegovu porodicu, već je pesnika podsticao i na, kako bismo danas rekli, rad orijentisan na rezultate.

Tu su i plemićke mecene koje su Rilkea izdržavale na svojim dvorcima. I Rilkeova supruga, vajarka Klara Vesthof (Clara Westhoff), koja je pesnika i upoznala sa Rodenom. Delila je Rilkeovo uverenje da život treba žrtvovati umetnosti.

Večno nemirni Rilke preminuo je 29. decembra 1926. u Švajcarskoj od retkog oblika leukemije. Njegov život i delo fasciniraju i danas.

Rilke je slavio lepotu u cveću, posebno u ružama, ali je opisivao i ružnoću i okrutnost života. Bio je revnostan u druženju, ali je tražio i samoću.

Nije bio pacifista, ali ni militarista. Možda je baš ta višeznačnost to što i danas Rilkea čini privlačnim čitaocima.