Kako društvene mreže guraju ili koče političke objave?

Kako društvene mreže dostavljaju politički sadržaj mladim korisnicima? Niko ne zna, ali po svemu sudeći prednost dobijaju partije sa margina političkog spektra, dok one iz centra ostaju zaturene.

Takav je barem zaključak studije Univerziteta Potsdam i Fondacije Bertelsman (Bertelsmann) tokom kampanje za vanredne izbore u Nemačkoj u februaru.

Autori navode da je algoritam operatera poput Tiktoka, Instagrama, Iksa i Jutjuba neproziran i da je nejasno kako određuje koje će političke poruke korisnik da vidi.

Istraživači su za studiju na četiri platforme otvorili 268 korisničkih naloga imaginarnih korisnika starosti između 21 i 28 godina.

Potom su merili koliko će tokom predizborne kampanje do njih automatski dopirati zvanične video-objave nemačkih političkih partija.

Najviše objava, 24,1 odsto, imala je tada vladajuća Socijaldemokratska partija (SPD), ali njene objave su se pojavile u fidu tek svakog sedmog naloga iz studije, odnosno 14,1 odsto.

Još slabije je prošao konzervativni blok demohrišćana (CDU/CSU), koji je postavio 17,1 odsto svih objava, ali videlo ga je samo 4,1 odsto test-naloga.

Potpuno obratno bilo je sa objavama Levice, desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i levičarsko-populističkog Pokreta Sara Vagenkneht (BSW).

Levica je skoro utrostručila ulog: Postavila je 9,7 odsto objava koje su doprle do 27,6 odsto naloga, a AfD je sa 21,5 odsto udela u objavama doprla do 37,4 odsto korisnika.

Autori studije naglašavaju da je potpuno nejasno kako mreže opredeljuju slanje objava, ukazujući da nisu uticaj faktora poput komentara, lajkova ili deljenja to ne objašnjava.

Na primer, objave SPD su imale mnogo lajkova i podela, ali su uprkos tome ostale slabije vidljive.