Šta sve deli Nemce i koliko su duboke podele?

Ogromna većina Nemaca - više od četiri petine njih - svoju zemlju vidi kao duboko podeljenu, a najviše ih polarizuje pitanje useljavanja, ukazuje jedno istraživanje.

Sledeće dve neuralgične tačke su klimatske promene i pomoć Ukrajini, navodi Merkatorov forum o migracijama i demokratiji (MIDEM) u studiji objavljenoj u utorak.

MIDEM ideološku polarizaciju opisuje kao afektivno emocionalno nipodaštavanje ljudi drugačijeg stava po nekom pitanju. Forum je za svoj "barometar polarizacije" anketirao oko 34.000 ljudi, od toga skoro 4.400 u Nemačkoj.

"Stavovi po pojedinim temama su udaljeni, ali bez uticaja na demokratski suživot. Neki, međutim, izazivaju sukobe jer politički neistomišljenici postaju neprijatelji," navode autori studije.

Visok emotivni naboj sprečava konstruktivnu raspravu čak i po pitanjima oko kojih postoji široki konsenzus.

"Ne prođe dan, a da neko ne upozori na sve dublje podele," rekao je direktor istraživanja Hans Forlender (Vorländer), upozorivši da to nije dovoljno, jer takvo stanje zahteva dublju analizu.

"Moramo da ustanovimo kada je polarizacija društva normalan deo multipluralističkog društva, a kada počinje da ugrožava demokratiju," rekao je Forlender.

Ideološka polarizacija je do izvesnog stepena neophodan sastojak demokratskog društva.

Afektivna polarizacija, međutim, može da oslabi demokratiju jer blokira razumevanje i od političkih neistomišljenika stvara neprijatelje.

Istraživanje ukazuje da su afektivnoj polarizaciji skloni stariji, muškarci i oni sa slabim primanjima.

Pritom, "dublje su polarizovani oni koji se jasno svrstaju uz političku levicu ili desnicu, a to posebno važi za desnicu."

Autori navode da su emotivnom odbacivanju tuđih stavova naročito skloni simpatizeri desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i ekološke stranke Zelenih.

Vrednosti polarizacije znatno su umerenije kod birača demohrišćana (CDU/CSU), socijaldemokrata (SPD) i liberalne FDP.

"Politika, mediji i civilno društvo moraju različito da deluju, u zavisnosti pristupaju li polarizujućoj, konfliktnoj ili interesnoj temi," rekao je Forlender.

Prema njegovim rečima, paušalna upozorenja protiv podela više ne vrede. "Potrebne su nam diferencijaruće dijagnoze za difirencijrajuće strategije."

Oštro suprotstavljeni tabori i visok emotivni naboj vidljivi su oko teme klimatskih promena: stav da vlasti nisu ni izdaleka dovoljno učinile za suzbijanje klimatskih promena zastupa 41,6 odsto ispitanika, a stav da je toga već previše 39,6 odsto.

Što se useljavanja tiče, dve trećine ispitanika zahteva tvrđa ograničenja, u poređenju sa 38 odsto drugih članica Evropske unije.

Dalje, 40 odsto Nemaca zahteva sveobuhvatno kulturno prilagođavanja imigranata, dok 47 odsto ocenjuje da su dovoljni poznavanje nemačkog jezika i poštovanje zakona.

"Politika je danas pod pritiskom neposredno artikulisanih interesa. Emotivno nabijene u fokusu zadržavaju digitalni mediji," rekao je Forlender.

Studija se stoga fokusirala na 15 konkretnih pitanja iz tematskih oblasti useljavanja, bezbednosti, klimatskih promena, privrede i socijalnog.

Ispitanici su uz odgovor na svako pitanje dodavali ocenu emotivnog značaja koji pridaju odgovorima koji se ne slažu sa njihovim stavovima.

"Živoj demokratiji sporenje je neophodno, ali ne takvo da je to razbija," rekla je Kristijane fon Vebski (Christiane von Websky) iz MIDEM.

"Barometar polarizacije jasno upozorava da moramo pažljivije da pratimo, jer ne polarizuje svako razmimoilaženje i ne ugrožava svaki sukob jedinstvo," rekla je.

"Odlučujuće je hoćemo li ostati u stanju da razgovaramo jedni sa drugima, pa i o stvarima koje nas dele."