Kriju li se Nemci iza zavese od sumorne realnosti?

Amerikanci i Francuzi svoj nacionalni praznik slave usred leta, dok Dan nemačkog jedinstva pada u jesen. Godišnji odmori su prošli, predstoji mračno doba godine. To baš nisu idealni uslovi za razdraganu atmosferu.

Ove godine je, međutim, raspoloženje nacije posebno teško – tako barem kaže psiholog Štefan Grinevald (Stephan Grünewald) u svojoj knjizi "Mi, akrobate krize – psihogram nesigurnog društva".

Osnova knjige su kvantitativne studije Kelnskog instituta Rajngold i dubinsko-psihološki intervjui.

"Primećujemo da je od vremena korone značaj godišnjih doba porastao", priča Grinevald za dpa.

Tokom pandemije, "leto je uvek bilo vreme oslobađanja, kada su ukidana zatvaranja i kada se ponovo moglo izlaziti napolje. Sada, sa stalnim krizama poput rata u Ukrajini i privredne stagnacije, leto otvara prozor zaborava. Ljudi odlaze na odmor, potiskuju brige, ugađaju sebi."

A onda se svakodnevica iznenada vraća. "S jeseni dolazi prodor mračnih problema i pretećih scenarija."

Pandemija, rat u Ukrajini, energetska kriza, inflacija, recesija, oronula nemačka infrastruktura – kriza je postala trajno stanje. Kod mnogih ljudi to je izazvalo osećaj nemoći, konstatuje Grinevald.

"To dovodi do toga da se ljudi povlače u svoj privatni oklop i između svog sveta i preteće spoljašnjosti povlače zavesu potiskivanja. Ovo sužavanje vidokruga dovodi do maksimizacije lične samouverenosti."

Više anketa, između ostalog i instituta Alensbah, pokazale su poslednjih meseci da se lična situacija procenjuje uglavnom pozitivno, dok se država i društvo vide crno.

Reagujući na trajnu krizu, mnogi Nemci se, prema Grinevaldu, okreću prizivanju normalnosti koje zapravo više nema.

Ljudi igraju neku vrstu produžetka i nadaju se da će staro i poznato, uprkos svim pretnjama, još neko vreme moći da zadrže.

To, na primer, objašnjava trenutni retro-trend u filmu i televiziji, gde se reciklira osećaj sigurnosti iz sedamdesetih i osamdesetih godina.

"Pogled u retrovizor prikriva nejasan osećaj smaka sveta", objašnjava Grinevald.

Uz to, psiholog dijagnostikuje i povlačenje u strogo odvojena mišljenja.

"Naša privatna kultura rasprave praktično je zamrla. Umesto toga – a to smo čuli u mnogim dubinskim intervjuima – ljudi iz svog kruga poznanika isključuju sve one koji imaju drugačije mišljenje."

A to je, kaže, otrov za demokratiju.

Što se tiče Dana nemačkog jedinstva, Grinevald kaže da je kohezija nacije u dubokoj krizi. Tako je u jednoj studiji nedavno 89 odsto ispitanika reklo da je društvo podeljeno – ni traga jedinstvu.

Grinevald u svojoj knjizi opisuje kako se tokom pandemije društvo podelilo na one koji nose maske i one koji ih odbijaju.

Iz nevidljive pretnje tako je nastao vidljiv protivnik – obrazac koji se sada nastavlja i u drugim oblastima.

"Danas se stvarnost, u zavisnosti od perspektive, deli na 'zelene fanatike' i 'radikalnu desnicu', na vlasnike SUV vozila i bicikliste, na istočne i zapadne (Nemce), na vegane i one koji jedu meso, na 'one gore' i 'nas dole'."

Centralna teza Grinevaldove knjige je da sve to vodi do "nagomilane energije za promene". Nemci, prema tome, u principu još imaju potrebne rezerve snage da se uhvate u koštac sa problemima i reše ih – ali ta energija nije oslobođena.

"Stalne svađe u bivšoj vladajućoj koaliciji su pojačale osećaj da se politika troši na međusobne sukobe i da više nije gospodar situacije. A sada se to, u izvesnoj meri, ponavlja i u crno-crvenoj koaliciji (demohrišćani i socijaldemokrate), jer se stiče utisak da su i oni u klinču. Treći koji se tome raduje je Alternativa za Nemačku (AfD)."

Kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) i drugi političari, naglasio je Grinevald, moraju iskreno da kažu građanima koliko je dramatična situacija, na primer kada je reč o finansiranju penzija ili vojnoj odbrambenoj sposobnosti Nemačke.

I moraju od građana nešto i da zatraže.

Samo pričati o tome da se želi učiniti Nemačku spremnom za budućnost, po Grinevaldu je previše neodređeno da bi kod ljudi stvorilo osećaj novog početka.

"To mora biti svedeno na jasne projekte, uz koje ide i konkretna direktiva za delovanje. To je veliki izazov. Ali setimo se katastrofalnih poplava iz 2021. Kada potreba za solidarnim delovanjem postane zaista opipljiva, tada se pojavljuje ogromna snaga i spremnost na pomoć."

Naravno, za to je najpre potrebno izaći iz zone komfora, a to nužno znači i otpor.

"Ali ako se u tome istraje, preovladava oslobađajući osećaj da se nagomilana energija oslobađa i da čovek shvata: aha, učestvujem u velikom poslu. I tada nije samo ponosan na svoju zemlju, već i na samog sebe."