Slepi miševi su ugroženi i nisu opasni

Imaju velike uši i oštre zube. Mnogi ih vide kao krvopije i prenosioce bolesti. Zato šišmiši u filmovima često simbolizuju nesreću i zlo.

Na primer, u filmu Drakula: Buđenje zla iz 2023. gde glavni junak sa krilima slepog miša divlja na brodu usred mora. Nezaboravan je i vampirski klasik Nosferatu iz 1922, koji je prošle godine dobio još jedno izdanje.

Zubi vampira sa Karpata i u ovom filmu podsećaju na one šišmiša. Ali da li su te životinje zaista tako strašne?

"Šišmiši su noćne životinje, obično ih vidimo samo nakratko i njihov životni ciklus deluje prilično tajanstveno", kaže povodom Međunarodne noći šišmiša 30. avgusta Markus Štigleger (Marcus Stiglegger), profesor filma u Majncu.

Život slepih miševa na ivici noći može se u filmovima simbolički prenaglašavati. Kožnata krila i oštri zubi zapravo vrlo malih životinja deluju jezivo.

Takvo simboličko preuveličavanje ne odgovara stvarnosti, objašnjava Štigleger. "Što se manje zna o stvarnoj vrsti, to je efektnije koristiti simbol."

Posebno se često šišmiši pojavljuju u filmovima sa vampirima. Najpoznatiji je svakako Drakula iz istoimenog romana Irca Brama Stokera iz 1897.

Izveštaji i rasprave o tim mitskim bićima, međutim, javljaju se još od prve polovine 18. veka.

Tada se nailazilo na očuvane leševe kod kojih su, recimo, primećene erekcije – a koje su zapravo izazvale bakterije, kaže forenzičar Mark Beneke (Benecke).

Zašto se baš šišmiši povezuju s vampirima?

Beneke objašnjava da se verovalo da su duše mrtvih lepršale.

Vampiri, međutim, vrebaju između svetova i beže od sunčeve svetlosti, "uvek tamo-amo i u krugovima, najviše baš kao šišmiši", kaže predsednik "Transilvanijskog društva Drakula".

Kao što u stvarnosti nema vampira, tako šišmiši u Evropi ne predstavljaju nikakvu opasnost za ljude, navodi se u saopštenju Saveza za zaštitu prirode (Nabu).

Slepi miševi jedva da prenose viruse, bakterije ili parazite. Pojedini ugrizom mogu jedino da prenesu besnilo, ali sami po sebi nikada nisu agresivni niti napadaju.

Ni glasina da šišmiši piju krv nije tačna – barem ne u Evropi, navodi Nabu.

Samo tri vrste u Srednjoj Americi, od ukupno oko 1.300, hrane se krvlju sisara i ptica, ali ne ubijajući ih.

U stvarnosti su šišmiši zapravo ugroženi. Od 25 vrsta koje žive u Nemačkoj, 10 je ugroženo ili ozbiljno ugroženo.

To što se neki ipak plaše ovih uglavnom bezopasnih stvorenja u filmovima, komunikolog Daniel Posler (Possler) sa Visoke škole za medije u Hanoveru objašnjava time da ih ljudi intuitivno doživljavaju kao stvarne.

Najpre se oseća strah, a tek se potom čovek priseti da je film samo fikcija.

"Istraživanja pokazuju da većina ljudi nesvesno reaguje strahom na nadražaje poput mraka, vriska, prikaza iskrivljenih, besnih lica ili na određene životinje poput zmija ili paukova."

S druge strane, ljude zabavljaju i uzbuđuju strah i teskoba u hororima i trilerima, objašnjava Posler.