U Nemačkoj prošle godine bilo 3,3 milliona izbeglica

U Nemačkoj je 2024. bilo 4,1 odsto više izbeglica nego godinu ranije, odnosno 3,3 miliona. Centralni registar stranaca evidentirao je 132.000 osoba sa zaštićenim statusom više.

Reč je o ljudima koji su u Nemačkoj na osnovu međunarodnog prava, iz humanitarnih razloga ili zato što su trpeli politički progon.

Savezni zavod za statistiku računao je osobe koje su zvanično izbeglice, kao i one sa ograničenim zaštićenim statusom.

Oko milion Ukrajinaca ima zaštićeni status u Nemačkoj, kao i 713.000 Sirijaca, 348.000 Avganistanaca, 190.000 Iračana i 157.000 Turaka.

Oko 277.000 osoba poreklom iz Afrike ima zaštićeni status – od čega otprilike polovina dolazi iz istočnoafričkih zemalja poput Somalije, Etiopije i Eritreje.

Iz zemalja Amerike svega ih je 22.000.

Prosečna starost izbeglica je nešto ispod 32 godine, a u Nemačkoj žive u proseku oko šest i po godina.

Žene čine 45 odsto, a među ukrajinskim izbeglicama 59 odsto.

Deca i tinejdžeri mlađi od 18 godina čine 27 odsto izbegličke populacije.

Dok Ukrajinci u Nemačkoj u proseku imaju 35 godina, sirijske i avganistanske izbeglice su mlađe – u proseku 28, odnosno 27 godina.

Većina izbeglica – 82 odsto ili 2,7 miliona ljudi – ima važeću dozvolu boravka, dok je status za njih 427.000 otvoren. To znači da još nema pravosnažnih odluka u njihovom slučaju.

Oko 171.000 ljudi ima obavezu da napusti Nemačku pošto su vlasti odbile njihove zahteve za azil.

Međutim, 136.000 njih ima "tolerisani" status – što znači da se ne mogu deportovati jer su bolesni, nemaju potrebna dokumenta ili iz drugih razloga.

Pitanje migracije je već godinama jedna od glavnih tema u nemačkoj politici.

Nova vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) uvela je strože mere, uključujući odbijanje tražilaca azila na granici i ograničavanje spajanja porodica za neke izbeglice.