Vek i po Tomasa Mana

Životni put vodio ga je od Libeka do Los Anđelesa, a vreme ga od monarhiste načinilo jednim od velikih pobornika demokratije. Romanima kao što su Budenbrokovi, Čarobni breg i Josif i njegova braća ušao je u svetsku književnost. U egzilu je postao moćan protivnik Adolfa Hitlera. Ove godine se 6. juna obeležava 150. godišnjica rođenja Tomasa Mana (Thomas Mann).

Od početka godine, književni svet je u znaku Mana. Počast mu se odaje brojnim manifestacijama - većinom u Nemačkoj i Švajcarskoj, ali i u zemljama poput Češke i Sjedinjenih Država.

U Los Anđelesu, nakon strašnih požara na početku godine, 6. juna se ponovo otvara njegova kuća u kojoj je živeo u egzilu.

Najveći događaj u Nemačkoj biće svečanost 6. juna u Libeku, kojoj će prisustvovati i predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier). Isti dan se otvara izložba u muzeju Budenbrokhaus pod nazivom "Moje vreme. Tomas Man i demokratija".

Tema političkog angažovanja autora, zbog kojeg je za života stekao mnoge neprijatelje, takođe je obrađena u nekoliko knjiga koje su izišle u proteklim mesecima.

Man je rođen 1875. u porodici trgovaca iz Libeka. Njegov stariji brat Hajnrih takođe nije pokazivao sklonosti ili talenta za trgovinu.

Nakon rane smrti oca, trgovina je zatvorena, a porodica se preselila u Minhen. Novac iz očevog nasledstva bio je dovoljan za bezbrižan život slobodnog pisca.

U 25. godini, Man je početkom 1901. objavio roman koji će mu 1929. doneti Nobelovu nagradu - Budenbrokovi, priču o propadanju jedne porodice, čija sposobnost za život opada iz generacije u generaciju, kako raste sklonost ka estetskom.

Ipak, važniji za međunarodnu reputaciju autora postao je Čarobni breg.

S jedne strane, roman prikazuje panoramu društva pre Prvog svetskog rata i duhovnih struja koje su dovele do rata i fašizma. Sa druge, reč je o romanu o individualnom doživljaju tog vremena.

Man je na Čarobnom bregu radio dugo, od 1913. do 1924.

U vreme početka Prvog svetskog rata 1914, pridružio se ratobornim snagama, verovatno i da se suprotstavi starijem bratu.

Pisao je desničarske eseje poput "Misli u ratu" i "Razmatranja jednog apolitičnog", u kojima je raspravljao o navodnoj suprotnosti između površne zapadne "civilizacije" i duboke nemačke "kulture".

Međutim, nakon osnivanja Vajmarske republike 1919. od monarhiste je postao uveren demokrata, što je izrazio najkasnije u svom berlinskom govoru "O nemačkoj republici" 1922.

U Čarobnom bregu, humanistički protagonista Lodoviko Setembrini suprotstavlja se reakcionarnom Leu Nafti.

Kada je Čarobni breg objavljen 1924, Man je već imao veliku porodicu.

Iako je u svojim dnevnicima otvoreno govorio o svojim homoerotskim sklonostima, sklopio je građanski brak i 1905. oženio se mladom Katijom Pringshajm (Pringsheim), naslednicom bogate porodice bankara i profesora iz Minhena.

U oktobru 1930. pred kućom Mana u Berlinu okupila se nacistička rulja na podstrek Jozefa Gebelsa (Joseph Goebbels).

Nekoliko nedelja nakon imenovanja Adolfa Hitlera za kancelara krajem januara 1933, Man je otišao u egzil.

Posle kratkog boravka u južnoj Francuskoj, porodica Man se nastanila u Kisnahtu kod Ciriha. Godine 1938. preselili su se u SAD, najpre u Prinston na istočnoj obali.

"Gde ja idem, tu je Nemačka", rekao je Nobelovac na svojoj prvoj konferenciji za novinare. Dobio je zvanje gostujućeg profesora i započeo dobro plaćene turneje na kojima je Amerikancima objašnjavao političke događaje u starom svetu.

Na zapadnu obalu se preselio 1941. U Los Anđelesu se porodica uselila u belu vilu između palmi, koja je danas transatlantski centar. Nemačka je kupila imanje i centar je otvoren 2018.

Tamo je Man ne samo završio Josifa i njegovu braću i napisao Doktora Faustusa, već je i pisao svoje radio govore pod nazivom "Nemački slušaoci!".

Govore su snimali u studiju u Los Anđelesu, slali u London, gde ih je za nemačko područje emitovao Bi-Bi-Si (BBC).

Tako je Man je postao istaknuti protivnik Hitlera, kojeg je nazivao "fanatičnim idiotom", "neprijateljem čovečanstva" i "nesposobnim prevarantom".

Informisao je Nemce - koji su rizikovali život slušajući emisije - o onome što je u inostranstvu već bilo poznato o Holokaustu i istovremeno ukazivao na "besmislenu krivicu" u koju su se sve dublje uvlačili.

Iako je naglašavao da Nemačka nije isto što i nacional-socijalizam, stekao je mnoge neprijatelje.

Poznati nemački pisci i mediji protivili su se povratku Mana posle 1945. Kada je 1949. otputovao u Frankfurt povodom dva veka Getea, bila mu je potrebna policijska zaštita.

U Americi su se onda vetrovi promenili i Man je tokom Makartizma bio difamiran kao komunista.

U Evropu se vratio 1952, ali ne u Nemačku, već u njemu omiljenu Švajcarsku. Živeo je u Kilhbergu na Ženevskom jezeru i umro 12. avgusta 1955. u kantonalnoj bolnici u Cirihu.

Poznati pisaći sto koji je poneo u egzil može se videti u stalnoj izložbi Tomas Man arhiva u Cirihu.

Kalifornijska vila ostala je uglavnom čitava tokom velikih požara početkom ove godine.