Signali sa Atlantika nagoveštavaju ekstremno vruće leto

Modeli nemačkog Instituta za meteorologiju Maks Plank (MPI-M), zasnovani na analizi podataka iz severnog Atlantika, predviđaju još jedno ekstremno toplo leto.

Naletima vrućine u Evropi često prethodi uglavnom trogodišnje nagomilavanje toplote u okeanu. Dakle, ti podaci meteorolozima omogućavaju da na toliko unapred predvide ekstremno topla leta.

Istraživači Univerziteta Hamburg su upotrebili model MPI-M da retroaktivno simuliraju varijacije evropske klime između 1962. i 2022. i uporede ih sa stvarnim podacima.

Deo toga se zasniva na akumulaciji toplotne energije u severnom Atlantiku i ekstremnog vremena.

Podaci iz poslednje tri godine ukazuju na akumuliranu toplotu u okeanu, pa stoga najavljuju izuzetno vruće leto ove godine u Evropi.

Eksperti MPI-M naglašavaju da je predviđanje ekstremnog vremena ključno za očuvanje ljudskog zdravllja i ograničavanje štete.

Učestalost toplotnih talasa u Evropi se udvostručila od predindustrijske ere, a ekstremno topla leta, koja se sada pojavljuju otprilike jednom u deceniji, do kraja veka mogu postati redovna.

Leto 2003. je u Evropi bilo među najekstremnijim od kako postoji evidencija. Broj umrlih je porastao, a mnoge države su istrpele manjak vode i propast roda u poljoprivredi.

Svetski okeani, a posebno Atlantski, poslednjih godina se zagrevaju više nego ikada ranije. Klimatski eksperti insistiraju da to nije deo prirodnog ciklusa, nego da zagrevanje izaziva ljudska aktivnost.