Ničeova zaostavština u registru Uneska

Zaostavština filozofa Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche) iz Fondacije za klasičnu kulturu u Vajmaru uvrštena je u međunarodni registar Uneska "Pamćenje sveta".

Rukopisi, beleške, pisma i knjige, koji su proglašeni svetskom dokumentarnom baštinom, čuvaju se u Arhivu Gete i Šiler i u Biblioteci vojvotkinje Ane Amalije, kako je saopštila Fondacija.

Dodatni rukopisi nalaze se u vlasništvu švajcarskih institucija.

Filozof, pesnik i kompozitor spada među najuticajnije pisce i mislioce moderne. Rođen je 1844. u Rekenu, a preminuo 25. avgusta 1900. u Vajmaru.

Pošto su Luterova Biblija i Geteova rukopisna ostavština već uvrštene u baštinu Uneska, odluka organizacije UN sada usmerava pažnju na modernu u okviru delovanja Fondacije, rekla je predsednica Fondacije Ulrike Lorenc (Lorenz).

Filozof se, između ostalog, bavio hrišćanskim moralom, a poznato je njegovo delo Tako je govorio Zaratustra.

Ničeova dela i danas izazivaju rasprave. Tokom nacističkog režima, neka njegova dela korišćena su u propagandne svrhe.

Proglašenje Ničeove zaostavštine svetskom dokumentarnom baštinom je priznanje jednom od najneugodnijih mislilaca moderne, ali i radu Fondacije u Vajmaru, rekao je ministar kulture Tiringije Kristijan Tišner (Christian Tischner).

Niče je rano osvetlio velike preokrete moderne – njegovi rukopisi izražavaju intelektualnu otvorenost koja nam je danas preko potrebna, rekao je Tišner.