Novi ciljevi potrošnje u NATO biće težak teret za Nemačku

Sledeća nemačka vlada će morati da se suoči sa znatno većim rashodima za odbranu, vidi se iz novog plana NATO za naoružavanje.

Pozivajući se na izvore iz federalne administracije, agencija dpa navodi da će članice morati da povećaju vojne rashode na oko 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, a Nemačka verovatno i više.

Prema poslednjim podacima, Nemačka je taman prebacila ciljanu potrošnju na odbranu od dva odsto BDP, a u predstojećim godinama na to će godišnje morati da dodaje visok dvocifren broj milijardi evra.

Za sada je potpuno nejasno kako će to moći da finansira.

Centralno pitanje političke rasprave o odbrani uoči vanrednih izbora 23. februara u Nemačkoj je kako zemlja može da zadrži ciljanu stopu rashoda kada potroši specijalni fond za modernizaciju Bundesvera.

Vlada je taj fond sa 100 milijardi evra formirala posle ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. NATO je taj novac priznao kao rashode koje računa u onih dva odsto BDP.

Nemačka će novac iz fonda potrošiti do 2027.

Kancelar Olaf Šolc (Scholz) je u kampanji ponovo zahtevao reformu takozvane kočnice javnog zaduživanja, ali konzervativni demohrišćani, verovatno pobednici predstojećih izbora, tome se protive.

Kočnica, ugrađena u ustav, postavlja tvrd limit državnim pozajmicama i vladu primorava da je za vanredne potrebe, kao tokom pandemije, suspenduje u parlamentarnoj proceduri.

NATO je letos Nemačke rashode sabrao na 90,6 milijardi evra, ili 2,12 odsto BDP. Novijih podataka za sada nema.

NATO redovno ažurira ciljeve potrošnje u okviru zajedničkih planova odbrane i prema stepenu pretnji. Ruska agresija u Ukrajini i navodna hibridna ofanziva primorala je planere da podignu lestvicu.

Planovi sada u izradi, koje ministri odbrane treba da odobre u junu, pokrivaju period do 2044. Mnogi ciljevi, međutim, treba da budu ostvareni znatno ranije, poput održavanja određenih sistema odbrane i vojnih jedinica.

Još je otvoreno i kako će povratak Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću uticati na odlučivanje u NATO. On je saveznike pozvao da ubuduće na odbranu troše pet odsto BDP, optužujući Evropljane da ne ulažu dovoljno i da se previše oslanjaju na zaštitu SAD.

Tokom prvog mandata 2017-21. Tramp je čak pretio istupanjem Amerikanaca iz NATO. Zbog toga se prvi sastanak NATO sa novim američkim sekretarom odbrane Pitom Hegsetom (Pete Hegseth) u četvrtak iščekuje sa velikim interesom.

Skok rashoda za odbranu na pet odsto Nemačkoj i mnogim drugim saveznicima značio bi više nego dvostruko povećanje.

"Pet odsto znači više od 200 milijardi evra godišnje, a federalni budžet nije ni 500 milijardi," rekao je Šolc prošlog meseca. "To bi bilo moguće samo uz masivno povećanje poreza ili masivno odbacivanje stvari koje su nam važne."

Podizanje lestvice na pet odsto BDP, međutim, znači da i SAD moraju da troše mnogo više od prošlogodišnjih 2,7 odsto.