Birači migrantskog porekla naklonjeni socijaldemokratama i levici

Mnogi nemački birači migrantskog porekla više veruju partijama iz spektra političkog centra i levice. Jedino među doseljenicima iz bivšeg Sovjetskog Saveza i njihovim potomcima demohrišćani (CDU/CSU) imaju relativno dobru poziciju.

Brige birača su, međutim, slične, pokazala je najnovija studija Nemačkog centra za istraživanje integracije i migracija (Dezim).

Slaba nemačka privreda i inflacija trenutno su problem broj jedan za Nemce sa i bez migrantskog porekla.

Ljudi sa korenima u inostranstvu takođe češće strahuju da mogu postati žrtve kriminala. Prema proceni autora studije, ulogu u tome igraju i materijalne životne okolnosti.

"Prekarni ekonomski uslovi i nedostatak stambenog prostora često su povezani s višom stopom kriminala", navodi se u studiji.

Istraživači su pitali učesnike studije koje partije smatraju podobnim za glasanje. SPD ima najveći izborni potencijal sa 74 odsto, a slede CDU i CSU, Zeleni i liberali (FDP).

Međutim, gledajući različite grupe, uočavaju se razlike. Na primer, među biračima s korenima u zemljama van Evropske unije Zeleni imaju manju podršku nego kod građana bez migrantskog porekla.

Levica (Die Linke) i Savez Sara Vagenkneht (BSW) imaju veći izborni potencijal kod svih grupa stranog porekla koje su proučavali naučnici, nego među biračima bez migracione istorije.

Ali postoji izuzetak. Ljudi s korenima u Rusiji ili drugim oblastima bivšeg Sovjetskog Saveza imaju nešto manje poverenja u partiju Levica.

Kao osobe migrantskog porekla u okviru studije smatraju se oni koji imaju barem jednog roditelja koji je pri rođenju bio strani državljanin.

Među temama koje su tim ljudima u poslednje vreme zadavale velike brige je i sukob na Bliskom istoku.

Taj konflikt često se drugačije posmatra među ljudima iz Turske i arapskog sveta nego među Nemcima koji nemaju migrantsko poreklo.

Čak 42,7 odsto ispitanika s korenima u inostranstvu izrazilo je veliku zabrinutost zbog tog sukoba, dok je udeo među ostalima 34,8 odsto.