Dve nedelje do testa snage desničara na pokrajinskim izborima

Izbori za parlament pokrajine Saksonija 1. septembra biće važan test stvarne snage desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Ankete nagoveštavaju tesnu trku AfD i konzervativnih demohrišćana (CDU), bez ikog drugog u široj okolini.

Prema istraživanju Inse za današnja izdanja regionalnih dnevnika, AfD vodi sa 32 odsto podrške, ispred CDU sa 29. Na treće mesto se, sa 15 odsto, probila još nova levičarsko-populistička partija Savez Sara Vagenkneht (BSW).

Sve ostale stranke, uključujući i socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca (Scholz), moraće da strepe hoće li uopšte preskočiti izborni prag od pet odsto.

Sadašnji koalicioni partneri CDU u vladi Saksonije, SPD i Zeleni, koji su isto deo savezne vlade, bili su na tih kritičnih pet odsto. Isto toliko ima i partija Levica.

Najmanja stranka Šolcove koalicije, liberalna FDP, ima dva odsto podrške i skoro izvesno će ponovo ostati pred vratima pokrajinskog parlamenta. Slobodni birači (Freie Wähler) u anketi stoje na četiri odsto i još mogu da se nadaju osvajanju poslaničkih mesta.

Pritom, AfD može da bude sigurna da će osvojiti najmanje 27 odsto glasova. Toliko je ispitanika anketarima reklo da se definitivno odlučilo da glasa upravo tako. Siguran glas za CDU sada najavljuje 23 odsto ispitanika.

AfD, dakle, trenutno ima najširu podršku, ali se, uz Zelene, istovremeno suočava sa najširim odbijanjem birača. Naime, 57 odsto ispitanika je reklo da im je nezamislivo da zaokruže broj ispred liste Zelenih, a 46 odsto je to reklo za AfD.

U prethodnom izdanju ankete, dve sedmice ranije, CDU je bila prva sa 34 odsto podrške, ispred AfD sa 30. SPD i Zeleni su bili na po šest, a Levica na četiri odsto.

Insa je za istraživanje 5-12. avgusta anketirala oko 1.500 građana sa pravom glasa.

Izbore istog dana održava i Tirnigen, a tri nedelje kasnije i treća pokrajina na istoku Nemačke, Brandenburg. U Tirignenu, prema Politbarometru televizije ZDF od prošle nedelje, AfD je ubedljivo vodila ispred CDU i BSW.

Ti izbori nisu bitni samo jer će uoči glasanja za Bundestag u septembru 2025. proveriti stvarni stepen zaokreta barem dela birača, nezadovoljnih stanjem u Nemačkoj, ka desničarima i populistima.

Bitno je i što ti izbori postepeno menjaju sastav Bundesrata, doma pokrajina u nemačkom parlamentu. Mada Bundestag ima najveću zakonodavnu snagu, i gornji dom parlamenta može da utiče na zakone.