Obavezni vojni rok nemačku privredu može da košta do 70 milijardi

Tema vraćanja obaveze služenja vojske u Nemačkoj mesecima se intenzivno u politici i javnosti. Ekonomisti uticajnog instituta Ifo su u sredu upozorili i na ekonomski efekat.

Naime, zavisno od scenarija, takav nemačku privredu će koštati između tri i 70 milijardi evra, izračunali su eksperti instituta.

Nemačka je 2011. ukinula obavezni vojni rok, uz izuzetak ratnog stanja ili direktne pretnje sukoba.

Ruska invazija Ukrajine izvukla je na svetlo sve slabosti nemačke vojske, uključujući i manjak osoblja. Upravo to je rasplamsalo raspravu o vraćanju obaveze vojne službe.

Ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) nedavno je predstavio i nacrt modela regrutacije za dopunu jedinica undesvera.

Pistorijusov plan ne predviđa opštu regurutaciju, nego pozivanje mladih kandidata po ossnovu upitnika koje svi treba da popune. Ssam ministar je za to izmislio kovanicu "selektivna vojna služba".

Prema predlogu, to Bundesveru treba da pomogne tako što će pozivati samo "najsposobnije, najpogodnije i najviše motivisane".

Program bi trebalo a počne dogodine i svake godine u vojsku odvede deo od oko 400.000 regruta. Inicijalno, to bi trebalo da bude 5.000 vojnika, a kasnije više.

Model predviđa osnovnu vojnu obuku od šest meseci, uz mogućnost dobrovoljnog produžetka do najviše 17 meseci.

Ifo je analizirao tri moguća scenarija. Ako obavezni vojni rok bude važio za celu generaciju po godištu, sa stope privrednog rasta obrijaće najmanje 1,6 odsto, odnosno koštaće 70 milijardi evra.

Regrutacija četvrtine generacije koštaće oko 17 milijardi, a ako vlasti u vojsku pozovu jednog od 20 iz generacije, trošak pada na tri milijarde, procenio je Ifo.