Nemci strahuju da dezinformacije mogu da ugroze Evropu

Gotovo tri četvrtine (72 odsto) Nemaca misli da su kampanje širenja dezinformacija, koje se vode iz inostranstva, velika ili jako velika opasnost za demokratiju u Evropi.

Da takve kampanje predstavljaju malu opasnost ili nisu uopšte opasne ocenilo je samo 24 odsto učesnika ankete, koju je agencija Forsa sprovela za časopis Međunarodna politika (Internationale Politik).  

Anketa je pokazala da stanovnici istočnih delova Nemačke u dezinformacijama vide nešto manju opasnost od ljudi na zapadu zemlje – na istoku je 67 odsto ocenilo da je to opasno, ili jako opasno, na zapadu 75 odsto.

Istovremeno, 30 odsto stanovnika na istoku veruje da su te kampanje manje opasne ili da opasnost ne postoji, a na zapadu to mišljenje deli 24 odsto.

Uoči septembarskih izbora u istočnim pokrajinama Nemačke, predsedničkih izbora u SAD u novembru i izbora za Bundestag 2025, stručnjaci i političari upozoravaju da će, primera radi Rusija ili Kina pokušati da utiču i dezinformacijama na društvenim mrežama.

Kada je reč o partijskim afinitetima, pada u oči da pristalice vladajućih stranaka opasnost natprosečno vide kao veliku.

Čak 90 odsto pristalica socijaldemokratske SPD i Zelenih misle da je ta opasnost velika ili jako velika, a kod biraća takođe vladajuće liberalne FDP, udeo je 88 odsto.

Iznad nemačkog proseka, sa 80 odsto, takvo uverenje dele i pristalice opozicionih demohrišćana.

Stvari stoje suprotno sa biračima ekstremno desne Alternative za Nemačku (AfD) kod kojih samo manjina od 42 odsto smatra da su kampanje dezinformacija opasne, a svaki drugi da su manje opasne, ili bezopasne.   

Mlađi učesnici ankete, uzrasta 18 do 29 godina, manje brinu. Da su kampanje dezinformacija veoma opasne ili opasne u toj kategoriji misli 66 odsto ispitanih. Najveću zabrinutost izrazili su, sa 83 odsto, građani od 45 do 59 godina, pokazala je anketa.