Promena kursa u Berlinu: Napad kao odbrana Ukrajine

Berlin je prošle nedelje dao zeleno svetlo Kijevu da oružje koje je dobio od Nemačke koristi i za gađanje vojnih ciljeva u Rusiji. Političarka liberala (FDP), jedne od tri vladajuće stranke, Mari-Agnes Štrak-Cimerman (Marie Strack-Zimmermann) pozdravila je odluku, ali uz kritiku da je to trebalo učiniti mnogo ranije.

"Međunarodno pravo izričito predviđa ciljane napade kao odbranu. Konkretno, to znači da je u skladu sa međunarodnim pravom da se Ukrajinci brane, da mi pomažemo oružjem i materijalom i da se agresor već van bojišta izbaci iz stroja. Ovo se odnosi isključivo na vojne ciljeve", rekla je Štrak-Cimermanova za dpa.

Pre nego što je Berlin saopštio svoju odluku, američka vlada je dozvolila Ukrajini da američko oružje u ograničenoj oblasti koristi na ruskoj teritoriji. I Nemačka i SAD su odobrenja obrazložile ruskom ofanzivom na oblast Harkova.

Za odbranu od ruskih napadača, zapadne države su Ukrajini dale sisteme naoružanja koji mogu da dosegnu rusku teritoriju i koji takođe mogu da unište infrastrukturu kao što su skladišta municije i komandna mesta.

Francuska i Velika Britanija su Ukrajini poslale krstareće rakete Skalp (Scalp), odnosno Pustinjska senka (Storm Shadow). Međutim, prema izveštajima medija, rakete kratkog dometa ATACMS koje su isporučile SAD takođe imaju potencijal za takve udare. Domet ATACMS je 300 kilometara.

Nemačka je Ukrajincima poslala višecevne raketne bacače Mars, čiji je domet, kako se navodi, oko 80 kilometara.

Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc (Scholz) odbacuje zahteve da Nemačka isporuči krstareće rakete Taurus. Vlada se pre svega koncentriše na sisteme PVO kao što su Patriot i Iris-T.

Iz severoistočne Ukrajine, gde Rusija nije uspela da osvoji velike oblasti, takvi sistemi takođe mogu da dosegnu ruski vazdušni prostor i obaraju avione koji bacaju klizne bombe na Harkov. Međutim, tih sistema ponestaje, a njihove lokacije moraju da se biraju veoma pažljivo.

Sasvim je zamislivo da se sistemi Patriot sada koriste i u oblasti Harkova i iznad Rusije, rekao je u nedelju za televiziju ARD šef centra za Ukrajinu u nemačkom ministarstvu odbrane general-major Kristijan Frojdig (Christian Freudig).

"Idealni su posebno za borbu protiv ruskih aviona, koji mogu da koriste ove strašne klizne bombe (...) Ukrajina ovo koristi sa velikom veštinom "i to ćemo možda videti u narednih nekoliko nedelja".

Kancelar Šolc u promeni kursa Berlina ne vidi nikakvu opasnost.

"Sigurni smo da to neć́e doprineti eskalaciji jer je – kako je i američki predsednik objasnio – reč samo o tome da se, na primer, može odbraniti veliki grad kao što je Harkov", rekao je Šolc u ponedeljak u intervjuu za Antene Bajern (Antenne Bayern).

Vicekancelar i član Zelenih Robert Habek (Habeck), kao i Štrak-Cimermanova, žali što se Šolc na promenu kursa nije odlučio ranije.