Je li usamljenost opasna po demokratiju?

Trećina građana Nemačke starosti između 18 i 53 godina barem povremeno oseća usamljenost, pokazuje jedna studija. Istraživači ukazuju na zdravstvene probleme koje usamljeni ljudi mogu imati, ali i da ih usamljenost izlaže izolaciji i ekstremizmu.

Usamljenost ne muči samo stare u Nemačkoj, već je od pandemije široko rasprostranjena i među mlađima od 30 godina, navodi Savezni institut za istražvanje stanovništva (BiB).

Studija se zasniva na podacima od 2005. do zime 2022/23.

Osećanje usamljenosti u Nemačkoj se pre svega u poslednjih pet godina znatno raširilo. Dok je od 2005. do 2017. udeo usamljenika među mladima i odraslim srednjih godina bio stabilan između 14 i 17 odsto, sa početkom pandemije 2020. je dramatično skočio, na skoro 41 odsto.

Godinu dana kasnije udeo usamljnih je porastao na blizu 47 odsto. Analiza iz zime 2022/23. upućuje da je usamljenih bilo manje, 36 odsto, ali je to ipak znatno više nego pre globalne zaraze.

"Najkasnije od pandemije vidi se da i mnogo mladih pati od usamljenosti, čak i kada ne žive sami", objasnila je sociološkinja BiB Zabine Diabate (Sabine Diabaté).

"U postpandemijskoj fazi, usamljenost ostaje na visokom nivou – postoji tendencija ka hroničnom stanju", upozorila je.

Hronična usamljenost je, kažu istraživači, problematična iz više razloga.

Usamljeni često imaju problema sa spavanjem, više izgleda za srčana oboljenja i moždani udar i slabiji imunitet. Podložniji su i bolestima zavisnosti.

Istovremeno, usamljeni su pod većim rizikom samoizolacije i možda političke ili verske radikalizacije.

"Sve češća usamljenost u stanovništvu stoga može da bude i rizik po demokratiju, jer može da ugrozi unutrašnju društvenu koheziju", objasnio je direktor istraživanja BiB Martin Bujard.