Veštačka inteligencija menja tri miliona radnih mesta u Nemačkoj

Brzim uvođenjem sistema sa veštačkom inteligencijom (AI) u kompanije, mnogi zaposleni u Nemačkoj moraju da se pripreme za ozbiljne profesionalne promene.

Do tri miliona radnih mesta u Nemačkoj očekuje promene do 2030, što je sedam odsto ukupnog broja zaposlenih, prema poslednjem istraživanju globalnog instituta Mekinsi (McKinsey - MGI), predstavljenom u četvrtak.

Scenario stručnjaka Mekinsija pretpostavlja ubrzano uvođenje AI sistema u SAD i Evropi. To može dovesti do automatizacije skoro trećine radnih sati do 2030.

Do 2035. udeo bi u EU mogao da poraste čak na 45 odsto. Prema proračunima, skoro 12 miliona promena posla bi moglo biti neophodno u Evropi i Sjedinjenim Državama do 2030.

U Evropi je to 6,5 odsto trenutnih radnih mesta. Autori vide ovaj trend kao rizik za tržište rada.

S jedne strane, visokokvalifikovana i natprosečno plaćena radna mesta teško mogu da budu popunjena. S druge, moguća je prevelika ponuda radnika u sektoru niskih plata.

Najveće promene se očekuju u kancelarijskim poslovima i u administrativnim odeljenjima kompanija i javnih institucija. Više od svake druge promene posla zbog veštačke inteligencije (54 odsto) u Nemačkoj je iz ovog sektora.

Uz Italiju, Nemačka je posebno pogođena jer poslovi u kancelariji čine visok udeo ukupne zaposlenosti. Služba za korisnike i prodaja slede sa 17 odsto, pa proizvodne aktivnosti sa 16 odsto.

U ovim uslovima, stručnjaci iz Mekinsija očekuju pozitivne ekonomske efekte. Ubrzanim uvođenjem veštačke inteligencije i efikasnim daljim osposobljavanjem zaposlenih u evropskoj privredi, godišnja stopa rasta produktivnosti može da se poveća na tri odsto do 2030.