Piza: Šokantna oseka znanja nemačkih učenika

Nemački učenici su šokantno loše prošli na najvećoj međunarodnoj proceni znanja, srozavši rezultat u sve tri testirane oblasti - matematici, razumevanju pročitanog i prirodnim naukama. Kao poslednji put kada je bilo loše, stižu zahtevi za reformom.

Prema rezultatima studije Programa za međunarodnu evaluaciju učenika Piza (Pisa), prvoj posle pandemije, nemački učenici su posebno loše prošli u matematici, sa 475 poena, posle 500 iz 2019.

Popustili su i u čitanju, skliznuvši sa 498 na 480 poena, i u prirodnim naukama, sa 492 naspram 503 poena.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je studiju, koju od 2000. radi svake tri godine, predstavila u utorak u Berlinu. Nemcima nije velika uteha što je pao i međunarodni prosek.

Ishod istraživanja uporediv je sa prvim. Nemački učenici su tada prošli zaprepašćujuće loše, a uz to se ukazala i sramno očigledna veza obrazovanja dece i društvenog statusa njihovih porodica.

Piza 2000. je zapalila žestoku javnu raspravu o obrazovanju koja je uticala na popravljanje rezultata, koji su bili u usponu sve do pada u istraživanju 2019.

Uprkos novom padu, Nemačka je ostala pri međunarodnom proseku u matematici i veštini čitanja, odnosno iznad proseka u prirodnim naukama. Ni to, međutim, ne dozvoljava opuštanje.

Naime, autori studije ukazuju da strmi sunovrat učeničkih performansi, posebno u matematici, zabrinjava isto koliko i slab rezultat.

Pad znanja od najmanje 25 poena u toj oblasti od 2018. do 2022. osim Nemačke su prikazali i učenici u Poljskoj, Norveškoj i Islandu.

"Dramatičan pad rezultata u matematici i razumevanju pročitanog ukazuje na negativan šok koji se u pojavio u isto vreme u više zemalja," navodi se u izveštaju.

Autori studije loš rezultat 15-godišnjaka u Nemačkoj delom pripisuju pandemiji, odnosno ocenjuju da je zaključavanje škola negativno uticalo na sticanje veština.

Nemačka je školstvo pod pandemijom organizovala drugačije od većine u OECD - učenici su češće poštom nego digitalnim medijima dobijali materijal za rad. Drugi verovatan faktor je poznavanje jezika među učenicima useljeničkog porekla.

"Još nismo uspeli da dosledno obezbedimo pravovremenu podršku za učenje nemačkog svima kojima je neophodna," rekla je vođa studije Doris Levalter (Lewalter), sa Tehničkog univerziteta Minhen i predsednica Centra za međunarodne studije komparativnog obrazovanja.

"Ako znamo da imamo učenike useljeničkog porekla, ne možemo samo da pretpostavimo da će jezikom nemačkog obrazovanja vladati čim stignu," rekla je.

Na objavljivanje studije munjevito su reagovale mnoge organizacije i udruženja, pozivom na akciju i reformu školstva.

"Država mora odmah, bez ako i možda, da popravi individualnu podršku učenika," rekla je medijima grupacije Funke predsednica sindikata zaposlenih u odgajanju i nauci Anja Benzinger-Štolce (Bensinger-Stolze).

Nemačkoj su potrebni master plan protiv obrazovnog siromaštva i društvena pravičnost. "Tesna veza uspeha u školi i stanja roditeljskog doma nadalje je kardinalni problem domaćeg školskog sistema," rekla je.

Prema njenim rečima, Nemačka mora da "podrži razvoj osnovnih znanja dece i demontira društvene prepreke u školama."

Predsednik unije poslodavaca Rajner Dulger (Rainer) je studiju opisao kao "zastrašujuć rezultat obrazovne politike" i ocenio da je zemlji potreban "skoro revolucionaran novi početak."

On je podsetio da će učenici današnjice sutra i sami biti edukatori i radnici. "U njihovim glavama je građevinski materijal naše budućnosti i motor našeg blagostanja," dodao je.

Predsednik Udruženja nemačkih predavača Štefan Dul (Stefan Dull) se založio za obavezno jezičko testiranje predškolske dece i manja odeljenja, odnosno grupe za učenje. "Čitanje, pisanje i računanje su ključ održivog obrazovnog uspeha," zaključio je Dul.

Autori studije su istakli da je malo kojoj od zemalja OECD uspelo da barem delimično popravi rezultat od 2018.

Na primer, japanski učenici su bolje prošli na proveri čitanja i prirodnih nauka, a Italijani, Irci i Latvijci su se bolje nego tri godine ranije snalazili u prirodnim naukama.