Nauka
Hoće li kafa zbog klimatskih promena postati luksuz?
29.09.2023, 11:30
Klimatske promene su veliki problem za industriju kafe u celom svetu i prete da jedan od omiljenih napitaka Nemaca pretvore u luksuz.
"Postoje studije koje predviđaju da će se do 2025. površine koje su sada pogodne za uzgoj kafe prepoloviti", izjavila je Sofi fon Leben (Sophie von Loeben) sa Instituta za proučavanje klimatskih promena u Potsdamu.
To se, prema njenim rečima, pre svega odnosi na zemlje poput Vijetnama i Brazila, koje su globalno najveći proizvođači kafe.
Odrasli u Nemačkoj piju u proseku 3,4 šoljice dnevno, pokazala je studija trgovaca kafom Čibo (Tchibo). To preduzeće je za istraživanje u saradnji sa biroom Statista i časopisom Brand ajns (Eins) u januaru ispitalo 1.500 ljudi starosti od 18 do 75 godina.
Preduzeća iz oblasti industrije kafe sastaće se od 30. septembra do 3. oktobra u Manhajmu na neđunarodnom sajmu kafe ICC. Očekuje se da uzgajivači, prerađivači, trgovci i naučnici razmene mišljenja o korenitim promenama koje se prognoziraju.
Štefen Švarc (Steffen Schwarz) iz ICC izjavio je uoči sajma na konferenciji za novinare da će teme, uz klimatske promene, biti i promenjene navike potrošača, modernizacija i digitalizacija često usitnjenih nasada kafe kao i tema održivosti.
Fon Lebenova promenu okolnosti vidi u samoj biljci kafe.
"Ona je užasno osetljiva, ne voli vrućinu, preteranu sušu ali ni vlagu. Potrebni su joj tačno određeni uslovi senke i hranljivo tlo", precizirala je Fon Lebenova. Dodala je da već i najmanje promene direktno utziču na prinose i na kvalitet zrna kafe.
Kao primer je navela vrstu kafe arabika, čiji je udeo na svetskom tržištu oko 60 odsto. Idealna temperatura za njen rast je između 18 i 22 stepena, a više temperature je jako opterećuju i mogu da je oštete. Posledica može biti to da plodovi brže sazrevaju od samog zrna u njemu, dodala je Fon Lebenova.
Sofi fon Leben čiji istraživački rad kao težište ima upravo uzgoj, kaže da je kafa jedna od najvrednijih korisnih biljaka u svetu, a ujedno jedna od najmanje istraženih.