Migracije preko Balkana: EU i Nemačka jačaju pritisak na Srbiju

Evropska unija jača pritisak na Srbiju i druge zemlje zbog snažnog talasa migracije preko Balkana. "Srbija mora sada da promeni postupke sa vizama, ne jednog dana, nego sada," rekla je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (Nancy Faeser) na marginama sastanka EU u Luksemburgu u petak.

Komesarka za unutrašnje poslove EU Ilva Johanson (Ylva Johansson) je najavila da će u razgovorima sa predstavnicima balkanskih država još više da insistira na rešenju. Ako te zemlje ne sarađuju, ona ne isključuje mogućnost da im se suspenduje bezvizni režim za šengenski prostor.

Broj ljudi koji sada traže utočište u EU je visok i nameću se poređenja sa velikim izbegličkim talasom 2015/2016. Značajna razlika je što je sada mnogo njih iz Ukrajine.

U Nemačku je do sada došlo više od milion Ukrajinaca, ali nije jasno koliko ih se zadržalo. Gradovi i opštine su pod pritiskom oko smeštaja. I pri tome, povećava se broj ljudi koji u EU u poslednje vreme stižu sa Zapadnog Balkana.

U septembru je preko balkanske rute, gde je i Srbija, registrovano 19.160 neregularnih ulazaka, podaci su Fronteksa, agencije EU za zaštitu granica. To je dvostruko više nego istog meseca prošle godine. Većina migranata, prema podacima, dolazi iz Sirije i Avganistana.

Međutim, jedan dokument EU u koji je dpa imala uvid pokazuje i značajan udeo drugih zemalja porekla. I upravo tu u igru ulaze Srbija, druge balkanske zemlje i njihova vizna politika.

Na primer, vlasti su u prvih osam meseci ove godine registrovale skoro 4.500 nezakonitih prelazaka granice ljudi iz Indije. A čitave prošle godine bilo ih je oko 550. Isto raste broj dolazaka iz Tunisa, Kube ili Burundija. Državljanima svih tih zemalja za Srbiju ne treba viza. Iz Srbije oni onda idu u EU, a često u Nemačku i Austriju.

U poređenju sa Sirijcima (43.567) i Avganistancima (16.237) znatno ih je manje, ali porast je očigledan.

"Migranti iz Turske, Tunisa, Indije, Kube i Burundija su 2021. činili 2,5 odsto neregularnih prelazaka granice preko zapadnobalkanske rute, a 2022. godine, do sada, 20 odsto," stoji u papiru EU. Ipak, istraživači migracija kažu da je situacija sa onom iz 2015. neuporediva.

Nemačka ministarka Nensi Fezer je jasno rekla šta misli o viznoj politici Srbije – "nije naročito lepa," jer se rukovodi time koje zemlje nisu priznale Kosovo. "To je sasvim neprihvatljivo," rekla je Fezerova.

Zapravo je vizna politika Srbije u tesnoj vezi sa - međunarodnopravno upitnim - polaganjem prava Srbije na Kosovo, koje skoro isključivo naseljavaju Albanci. Beograd se ukidanjem viza odužuje zemljama koje od 2008. nisu priznale nekadašnju srpsku provinciju ili su priznanje povukle.

Indijcima recimo od 2017. nisu potrebne vize. Burundi je 2018. povukao priznanje Kosova i zauzvrat dobio bezvizni režim. Vizne politike drugih država Zapadnog Balkana kao što su Albanija i Crna Gora, prema dokumentu, isto odudaraju od politike EU, ali manje.

Šta onda da se radi da u EU dolazi manje neželjenih migranata?

Češka je pre nešto više od dve nedelje uvela kontrole na granici sa Slovačkom. Vlasti su uhapsile više od 2.500 migranata koji su došli nelegalno i više od 50 švercera. Slovačka ponovo kontroliše granicu sa Mađarskom, a Austrija granicu sa Slovačkom. Iako stacionarne granične kontrole u šengenskom prostoru mogu da se uvode samo izuzetno. Nemačka ima kontrole na granici s Austrijom.

U Češkoj je već bilo dramatičnih scena: policajci su ispalili hice upozorenja da zaustave krijumčara u bekstvu. Početkom oktobra je šest izbeglica teško povređeno pošto se kombi u kojem su bile prevrnuo tokom jurnjave s policijom.

Ministri EU u Luksemburgu su se u petak uglavnom složili da nešto treba preduzeti. Komesarka Johanson je rekla da treba bolje da se zaštite spoljne granice i bolje da se sarađuje sa zemljama Zapadnog Balkana, na primer oko vraćanja migranata i borbe protiv šverca.

Makar je iz Srbije bilo neke reakcije – predsednik Aleksandar Vučić obećao je promenu vizne politike do kraja godine. Međutim, konkretne korake nije pomenuo.

U razgovorima sa Srbijom, kako nalazi Fezerova, bolje argumente ima EU u koju, najzad, zemlja želi da se učlani. Ali EU do sada nije uspela da ubedi Beograd ni da uvede sankcije Rusiji zbog rata protiv Ukrajine. Fezerova je pomenula konferenciju o Balkanu sledeće nedelje u Berlinu, na kojoj će učestvovati i Srbija.

Češki ministar unutrašnjih poslova Vit Rakusan u Luksemburgu je zahtevao: "Srbija mora da nam pomogne."